Održana konferencija “Bezbednost i odgovornost 2019“

0 375

Konferencija „Bezbednost i odgovornost“, koju već četiri godine u Subotici organizuje Fondacija Tijana Jurić, ove godine kao glavnu temu odabrala je značaj uvođenja „Amber Alert“ mehanzma za brzo pronalaženje nestale dece u slučajevima kada postoje jasne indicije da je život deteta u opasnosti.

Inicijativu uvođenja Amber Alerta podržala je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, uz reči da je Vlada Srbije spremna i otvorena za saradnju sa Fondacijom.

predsednica vlade ana brnabić


,,Istina je da je vršnjačko nasilje u porastu i to nije ništa novo’’ – rekla  je Brnabić i dodala da sada kada znamo da imamo problem treba da krenemo u potragu za rešenjem.

Konferenciju je osim premijerke otvorila i Noora Hayrinen, šefica političkog sektora EU, koja je skrenula pažnju na to da je vršnjačko nasilje prisutno i u digitalnoj formi.

,,Drago mi je što ćemo pričati o realnosti koju naša deca žive na internetu, kao i pretnjama koje vrebaju iz virtuelnog sveta.’’ – izjavila je Hayrinen uz napomenu da će EU nastaviti da podržava sve projekte koji se tiču najranjivijeg dela društva – dece.

Nasilje nad decom – stanje i podaci u Republici Srbiji

U prvom delu konferencije, publici su su se obratile Stana Božović – državna sekretarka ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Olivera Zečević – šefica odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Emila Spasojević – viša savetnica iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

tri učesnice panela nasilje nad decom

Gospođa Božović je izlaganje započela podatkom iz Zavoda za socijalnu zaštitu koji kazuje da je stopa nasilja velika i da raste. Od početka godine do sad broj prijava nasilja je prešao brojku od 27.000, a od toga oko 7000 čine prijave nasilja u porodici. Božović je naglasila da je celokupno društvo odgovorno za ove rezultate, i da, umesto prebacivanja odgovornosti sa institucije na instutuciju, svako treba da se angažuje kako bi se ove brojke smanjile.

Emila Spasojević iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iznela je rezulate koji govore koja deca su trenutno u najnepovoljnijem položaju.

,,Prema pritužbama po kojima postupamo, izdvajam oblast obrazovanja i vaspitanja, diskriminaciji su najviše izložena deca sa smetnjama u razvoju, deca pripadnici nacionalih manjina, pre svega Romi, kao i deca iz ustanova socijalne zaštite.’’ – objasnila je Spasojević.

Olivera Zečević je zaključila da deci treba objasniti šta je sve nasilje podrazumeva, kako se vrši, kako se može prepoznati, ka oi kako ga prevenirati, odnosno kako deca mogu da se zaštite. Osim toga, spomenula je važnost toga da ,,znaju  kako da se odupru vrsnjačkom pritisku, a da ne budu neko ko stoji sa strane’’ i nemo posmatra.

Bezbednost dece – Novi mehanizmi potrage za nestalom decom

U trećem delu Konferencije učesnicima se obratio osnivač Fondacije Igor Jurić, koji je predstavio Amber Alert, objasnivši kako funkcioniše i koliko je važan za bezbednost dece u jednoj zemlji.

,,Prva tri sata od nestanka deteta su krucijalna. Nakon tri sata, smrtnost se povećava na 75%, te je zato je bitno da uvedemo Amber Alert’’ – objasnio je Jurić.

Jovan Stojanović, direktor za razvoj kompanije Zeisum i osnivač Zajednice posvećene veštačkoj inteligenciji u Srbiji  prisutnima je predstavio aplikaciju koja ima za cilj da omogući brzu i laku potragu za nestalima.

jovan stojanović osivač zajednice posvećene veštačkoj inteligenciji

,,Radimo u domenu veštačke inteligencije koja u velikoj meri daje doprinos bezbednosti, u ovom slučaju bezbednosti dece. Želimo da pokažemo šta tehnologija može.’’ – naglasio je Stojanović.

Dete i trauma – mere, politike, prakse i odgovor institucija na problem nasilja

Na panelu posvećenom traumi govorile su doc dr sc Bruna Profaca – klinička psihološkinja iz Poliklinike za zaštitu dece i mladih grada Zagreba, Sabina Zijadić-Husić – psihološkinja i psihoterapeutkinja, zamenica direktora BHIDAPA-e, Јelena Zorić – psihološkinja i sistemska porodična psihoterapeutkinja ispred Centra za socijalni rad Novi Sad i Biljana Iđuški – diplomirana psihološkinja i stalna sudska veštakinja ispred Centra za socijalni rad Sombor.

učesnice panela dete i trauma

Bruna Profaca govorila je o tretmanu trauma kod dece. Na samom početku naglasila je da decu koja su počinila bilo koji oblik nasilja ne smemo nazivati nasilnicima.

,,Ne smemo za decu govoriti da su nasilnici, jer su oni deca. Oni mogu biti počinioci nasilja, i sa tom decom treba aktivno raditi, jer je to ponašanje najčešće posledica nekog traumatskog iskustva.’’

Nakon prof. dr Proface, govorila je Biljana Iđuški koja je ukazala da su deca pripadnici društva koji bezuslovno usvajaju sisteme vrednosti koji se pred njih stave.

,,Postoje deca koja su počinioci nasilja i deca koja su žrtve vršnjačkog nasilja. Treća grupa su deca posmatrači – oni upijaju, i usvajaju sistem vrednosti koji im se servira, pa i sami mogu postati agresori pod pritiskom grupe.’’ – zaključila je Iđuški.

Sabina Zijadić-Husić učesnicima Konferencije skrenula je pažnju to ,,da je problem dece to što ne osećaju pripadnost školi. Zbog toga, oni se izdvajaju od vršnjaka, povlače se u sebe i problem postaje sve veći.’’ Kako bi se ovo rešilo, potrebno je da se deca uče pripadnosti zajednici koja ih okružuje.

Na kraju ovog panela psiholog Jelena Zorić objasnila je da su najčešći uzroci vršnjačkog nasilja potreba za dokazivanjem, strah od neprihvatanja i agresija.

,,Današnjoj deci fale socijalne veštine, i mi treba da im pomognemo tako što ćemo da ih edukujemo i emocionalno opismenimo.’’

Četvrti i pretposlednji deo konferencije bio je posvećen ličnoj priči Aleksandre Šandor koja je ispričala svoje iskustvo iz ugla žrtve seksualnog zlostavljanja.

,,Seksualno zlostavljanje je kod mene probudilo nezdovoljstvo i tugu, konstantan osećaj krivice, poremećaj u ishrani koji me je pratio 15 godina i strah od kontakta sa muškarcem.’’ – rekla je Šandor i dodala da joj je bitno da posle 20 godina ispriča šta joj se dogodilo, pre svega da  bi se oslobodila tereta koji već dugo nosi u sebi, ali i da bi podstakla druge kojima se nešto slično dogodilo da o tome govore.

Suicid kod mladih – Znakovi upozorenja na rizik i prevencija

Svojim izlaganjem Konferenciju su zatvorile prof dr sc Mirjana Graovac – geštalt psihoterapeutkinja, dečija i adolescentna integrativna psihoterapeutkinja i načelnica odseka za adolescente i porodicu, Slavica Ranisavljev Kovačev, master psihološkinja, direktorica Centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju suicida „Srce“ i prim dr sc  med Jasminka Marković – dečija psihijatrica i psihoterapeutkinja iz ordinacije Krug.

učesnice panelasuicid kod mladih

Dr Graovac je pre svega skrenula pažnju na to da se deca danas ne shvataju ozbiljno i da je to koren problema.

,,Često se smatra da deca nemaju prava da imaju bilo kakve psihičke smetnje jer su deca, ali zastrašujuća istina jeste da deca mogu da pate od svih psihičkih poremećaja od kojih mogu da pate i odrasli’’ – objasnila je Graovac.

Nakon dr Graovac učesnicima Konferencije se obratila Slavica Ranisavljev Kovačev i upoznala ih sa temom suicida kod mladih.

,,Samoubistvo nije problem pojedinca, nego problem celog društva’’ – poentirala je Ranisavljav Kovačev i dodala da se u Srbiji godišnje ubije oko 1000 ljudi.

,,Bitno je da prepoznamo suicidalna ponašanja – samoizolaciju, autodestruktivno ponašanje i izostanak želje i volje za životom. Kada deca kažu da nikada neće biti bolje ili da život nema smisla, treba da to čujemo, razumemo i da im pružimo podršku.’’

Temu suicida zatvorila je dr Jasminka Marković sa osvrtom na samopovređivanje kod mladih. U svojoj prezentaciji dr Marković iznela je podatak da se između 13% i 25% mladih samopovređuje na neki način.

,,Kada se priča o samopovređivanju, postoji verovanje da ta deca samo žele pažnju, te da se samopovređivanje treba ignorisati, što je apsolutno netačno.’’

Samopovređivanje je oblik autodestruktivnog ponašanja i često ukazuje da dete ima problem sa suicidalnim mislima.

sala u kojoj je održana koferencija sa gostima

Zaključak diskusije je da treba pomno da pratimo ponašanje naše dece, da slušamo njihove probleme i da im pomognemo da pronađu rešenja. Osim toga, decu treba učiti i usmeravati kako bi jednog dana postali dobri ljudi. Mi kao društvo smo ti koji su odgovorni za njih i treba da damo sve od sebe da im pružimo sigurnost, podršku i život vredan življenja.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.