Vršnjačko nasilje u porastu, ko je kriv?

0 79

Fondacija „Tijana Jurić“ je u skladu sa svojom misijom o bezbednosti dece i sprečavanju nasilja 25. septembra organizovala okrugli sto na temu „Vršnjačko nasilje“.

Cilj ovog okupljanja bio je razmena iskustava, upoznavanje sa trenutnom situacijom vršnjačkog nasilja u našoj zemlji kao i pronalaženje rešenja za ovaj gorući problem.

Biljana Iđuški, diplomirani psiholog i stalni sudski veštak, koja radi u Centru za socijalni rad u Somboru, predstavila je odgovor institucija na vršnjačko nasilje.

,,Institucije imaju ovlašćenja da reše ovaj problem i postoje inicijative da se spreči vršnjačko nasilje, ali se često dešava da se rešavanje problema preusmerava na druge nadležne’’ – objasnila je Iđuški i dodala da su procedure rešavanja slučajeva jako dugačke kao i da ona ima utisak da se instutucije više fokusiraju na procedure, a manje na konkretan problem, koji vremenom postaje sve gori.

Nakon Biljane Iđuški, Sabina Zijadić Husić, psiholog i psihoterapeut predstavila je mehanizme zaštite deteta kroz pojedinačnu i društvenu odgovornost. Husić je naglasila da je potrebno graditi osećaj pripadnosti u školi, jer se kroz kreiranje zajednice usvaja većinski sistem vrednosti.

,,Kada dete prati osećaj nepripadanja i neprilagođenosti, dete se izdvaja iz grupe, povlači u sebe i tada dolazi do problema.’’ – smatra Zijadić Husić.

Na izlaganje Sabine Zijadić Husić nadovezala se Nataša Ilić, pedagog, sistemski porodični psihoterapeut iz Centra za socijalni rad Novi Sad, sa temom prevencije i suzbijanja vršnjačkog nasilja, i tim putem je izjavila da je potrebno da jačamo osećaj odgovornosti kod osoba koje su počinile neki vid vršnjačkog nasilja.

,,Maloletnik treba da ima svest o tome šta je uradio,  jer jačanje lične odgovornosti prevenira dalje nasilje.’’ – zaključila je Ilić.

Diskusiju Okruglog stola zatvorila je Ivana Milenković, izvršni direktor udruženja “Drug nije meta” koja je iznela problematiku vršnjačkog nasilja u Srbiji. Ona je posebno skenula pažnju na porast digitalnog vršnjačkog nasilja u zemlji.

,,Pre ere pametnih mobilnih telefona, vršnjačko nasilje se svodilo na svađe u školskom dvorištu, a danas naša deca nose nasilje u svom džepu.’’ – poentirala je Milenković i dodala da digitalni nasilnik ne spava.

Kako je stanje u Srbiji što se tiče vršnjačkog nasilja alarmatno, neophodno je bilo organizovati ovakav skup gde će stručnjaci iz zemlje i regiona objasniti gde se krije problem, kako ga rešiti kao i ono najbitnije – kako sprečiti da do njega dođe.

Cilj i zadatak Fondacije je da u narednom periodu aktivno radi na edukaciji i prevenciji vršnjačkog nasilja kako bi obezbedila bezbedniju budućnost dece.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.