Učenje na greškama

0 1.055

Kada deca naprave neki nestašluk, brzi smo na sudbi. Nedozvoljeno ponašanje kod roditelja stvara bes i razočarenje, čak i osećaj da je negde pogrešio čim se dete ponaša kako ne treba.

U takvim situacijama bitno je da podsetimo sebe da smo tu da usmeravamo decu, da ih vodimo i ispravljamo kako bi od njih napravili poštene ljude. Izlivi besa, vikanje i pretnje mogu dovesti do suprotnog efekta. Dete umesto poštovanja prema roditelju može osetiti strah. Ovo dovodi da se dete ponaša dobro zato što se boji, a ne zato što smatra da tako treba.

Delimo sa vama priču o poznatom istraživaču koji stoji iza nekoliko veoma važnih medicinskih otkrića. Tokom razgovora s novinarima, pitali su ga šta je to što ga razlikuje od drugih, a on je priznao da je sve posledica iskustva sa majkom koja ga je učila da se iz svega može naučiti lekcija.

Izdvojio je jednu posebnu priču. Kada je imao dve godine napravio je nestašluk. Pokušao je da iz frižidera izvadi flašu mleka, ali flaša je bila klizava, ispala je i mleko se razlilo po kuhinji.

Kada je njegova majka ušla u kuhinju, umesto da viče na njega i kazni ga, rekla je:

“Roberte, nisam se mnogo puta susrela sa ovolikom barom mleka! Znaš, kada napravimo ovakav nered, moramo ga pospremiti i vratiti sve da bude kako je i bilo. Reci mi kako želiš da to uradimo? Za pod možemo koristiti sunđer, peškir ili krpu.” Odabrao je sunđer i on i njegova majka očistili su proliveno mleko.

Tada mu je majka rekla:

Znaš, ti si pokušao da izneseš flašu mleka sa svoje dve male ruke i nije ti uspelo. Idemo sad u dvorište, napunićemo bocu vodom i videćemo da li možeš da pronađeš način da je nosiš bez prosipanja.”

Dečak je otkrio da ako drži bocu sa dve ruke uz grlo u blizini vrha, može je nositi bez da je ispusti. Kakva divna lekcija!

Ovaj poznati pronalazač napomenuo je da je upravo u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati grešaka. Umesto toga, naučio je da nam greške omogućavaju da naučimo nešto novo, što je na kraju naučni eksperiment. Čak i ako eksperiment postane “neuspešan”, na kraju iz njega naučimo nešto dragoceno.

Ne bi li bilo divno kada bi svi roditelji reagovali poput Robertove majke?

Dečiji duh i njihovo samopoštovanje važniji su od bilo kog predmeta koji se može slomiti ili oštetiti. Dragocena vaza je već razbijena, so je već prosuta, staklo je već puklo. Moramo u tim trenucima imati na umu da je jedino ispravno da ostanemo pribrani i ne vičemo na dete koje je sigurno i samo razumelo da je napravilo grešku.

Autor: Jack Canfield/zelena učionica

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.