Učenje kod kuće: Kako da vas deca poštuju kao što poštuju nastavnike

0 335

Poprilično je sigurno da pre pandemije učitelji nisu podmićivali našu decu kolačićima i elektronikom. Deca su učila i radila zadatke bez pritužbe i bez obećavanja novih igračaka, mobilnog telefona ili produženog vremena ispred kompjutera.

Kada je u školi, dete je idealan đak, sluša, pristojno je i ljubazno prema svima. Ali! Problem nastaje kada se roditelj nađe u ulozi učitelja, a dete odbija da ga tretira kao što bi tretiralo svoje nastavnike.

Kako olakšati i sebi i deci za vreme učenja kod kuće?

Odredite mesto za učenje.

Osoba ili lokacija često se spajaju sa određenim ponašanjem. Tako je i sa školom.

„Dete zna da treba da bude tiho u biblioteci, ali bude glasno na igralištu,“  kaže je Džesika Lihtvajs, analitičar ponašanja i sertifikovani specijalista za razvoj deteta u Nju Džerziju. „Tradicionalno, dete posmatra dom kao mesto za opuštanje i igru, a školu kao mesto gde se radi.’’

Da bi  se dete lakše fokusiralo na lekciju i roditelja koji podučava, treba da ima posebno mesto u kući koje će povezivati sa učenjem.  Odredite jedan kutak za školski rad i ako je moguće, to ne bi trebalo da bude isto mesto na kome se dete obično igra.

Ne tolerišite suze.

Kada su deca bila novorođenčad, naučila su da plač dovodi do hranjenja, promene pelena i stimulacije. Čak i kada deca nauče druga ponašanja, popout razgovora i dalje će pokušavati da kroz plač dobiju roditeljsko sažaljenje.

Nastavnici nemaju tako dugu istoriju sa vašom decom. U školi nema plakanja, jer deca žele da izbegnu ponašanje koje bi se moglo ismevati. Roditelji mogu prekinuti kukanje, plač i prigovaranje tokom školskog dana tako što neće popustiti i odustati od svoje zamisli.

Ako se dete žali zbog izvršavanja zadatka i roditelj im tad omogući da izbegnu izvršavanje obaveze, to je isto kao i da ga je ohrabrio da radi ono što ne treba. Verovatnoća će se ovo ponovo dogoditi kada dete bude u situaciji da radi nešto što mu se ne radi je 100%.

Privilegije?

Ako dete odbija da uči i sarađuje, najveća greška je usloviti ga nagradom. Dete treba uvek da bude pristojno, a ne samo onda kada mu je obećano dodatno vreme za kompjuterom ili telefonom. Privilegije bi trebalo da se zarađuju dobrim ponašanjem poput pomaganja u kući.

Pridržavajte se rasporeda i obratite pažnju na vreme.

Jedna od najštetnijih stvari za decu je vreme kada nije jasno šta treba da rade – da li da uče, zure u svemir, crtaju ili nešto drugo. Vreme za učenje treba jasno da se razlikuje od pauze.

Vaše dete treba da radi kontinuirano tokom vremenskog perioda određenog za učenje i treba da zna kada je to vreme. Recite detetu da za zadatak ima 10 minuta, a ako se vrpolji, nije fokusirano i morate da ga podsećate da radi, trebalo bi da resetujete vreme i zadate u novih 10 minuta.

Kada završi zadatak u okviru zadatog vremena nagradite ga entuzijastičnom pohvalom.

Škole se drže strogog rasporeda, a nastavnici redovno govore deci šta se očekuje od njih – zajedno sa posledicama koje slede ako se ne pridržavaju plana, rekao je dr Ron Stolberg, klinički psiholog i porodični terapeut sa sedištem u Kaliforniji. Raspored se zna unapred i spominje se više puta dnevno u učionici.

Primenite to i kod kuće. Isplanirajte časove, ali i prelaze između predmeta. Možete reći: ,,Deco, za pet minuta ćemo skloniti vežbanke za matematiku, a onda je vreme za slova. Posle toga je na redu igranje. Što brže završimo učenje, više vremena ćemo imati za igru.“ Deca će biti rada da se pridržavaju rasporeda kada znaju šta ih čeka.

Autor Danijele Braf, prevod Timea Kukla

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.