Šta je verbalno zlostavljanje i koliko je opasno?

0 2.290

Verbalno zlostavljanje je jedno od najčešćih zlostavljanja. Opasno je kada dolazi od vršnjaka, ali je još opasnije kada dolazi od figura koje bi trebalo da budu autoriteti – poput roditelja, nastavnika ili trenera. Kada dolazi od odraslih, verbalno zlostavljanje najčešće je zamaskirano u metodu disciplinovanja deteta.

Aktuelna istraživanja pokazala su da verbalno zlostavljanje dece može biti jednako destruktivno u emotivnom smislu kao fizičko i seksualno zlostavljanje. Izlaganje deteta izrugavanju i ponižavanju nosi sa sobom podjednako velik rizik od razvijanja depresije i anksioznosti kod dece, kao i bilo koje drugo zlostavljanje.

Šta je verbalno zlostavljanje?

  • Prozivanje, omalovažavanje, psovke, uvrede: „Glup si“ , „Ti si najgore dete koje znam“
  • Pretnja napuštanjem: „Voleo bih da se nikada nisi rodio“, „Trebalo je da te dam na usvajanje“. Ova vrsta verbalnog zlostavljanja stvara osećaj da vaše dete nije poželjno u porodici.
  • Pretnja telesnim povredama: ,,Samo tako nastavi i ima da budeš plav od batina’’. Ovakve pretnje kod deteta izazivaju strah i nepoverenje.
  • Izazivanje osećaja krivice: „Ti si razlog zašto se mama i ja svađamo svaki dan’’, „Da ne moram da se brinem o tebi, sad bih bila na plaži…’’, „Da nisi bio tako nespretan, tvoja sestra se ne bi povredila’’. Dete će pomisliti da je loša osoba koja zaslužuje da bude nesrećna.
  • Sarkazam: „Bravo! Baš si pametna!“ (U slučaju kada dete slučajno prospe sok.) Deca ne razumeju ironiju i sarkazam, pa će biti zbunjena pozitivnom reakcijom na negativan ishod.

Nažalost, teško je otkriti da li je dete verbalno zlostavljano. Za razliku od fizičkog, simptomi verbalnog zlostavljanja su suptilniji i ne moraju da se ispolje odmah, nego mesecima, ili godinama posle. Ipak, postoje neki znakovi koji bi mogli da ukazuju da je dete žrtva verbalnog zlostavljanja:

  • Negativna slika o sebi – Ovo je najčešći i najprisutniji efekat verbalnog zlostavljanja. Dete će krenuti samo za sebe da govori: „Glup sam“ ili „Niko me ne voli“.
  • Povučenost – Dete oseća da nije dovoljno dobro za svoje roditelje, a samim tim ni za ostatak sveta.
  • Samopovređivanje -Grebanje, sečenje, štipanje kao i svi drugi oblici samopovređivanja ukazuju na to da dete ima problem sa kojim ne ume da se izbori.
  • Agresija – Studija iz Njuhempšira otkrila je da su verbalno zlostavljana deca pokazala veću stopu fizičke agresije i delinkvencije. Verbalno zlostavljana deca mogu svoju moć demonstrirati udaranjem i svađom sa drugom decom, kao i zlostavljanjem životinja.
  • Usporen razvoj -Usporavanje se može pojaviti u fizičkom, socijalnom, akademskom ili emocionalnom razvoju deteta. Može imati poteškoće u sklapanju prijateljstva, zaostajanju u školi, a mogu se pojaviti i regresivne radnje kao što su ljuljanje, sisanje palca i mokrenje u krevet.

Kako da izbegnem verbalno zlostavljanje u trenutku besa ili nezadovoljstva?

U trenucima stresa i besa pokušajte da se suzdržite od toga da detetu kažete bilo šta zlobno ili sarkastično. Zapamtite, vi ste njegov glavni i najvažniji uzor. Kada osetite da vas preplavljuju blokirajuće emocije, povucite se. Umesto vređanja i vikanja, budite iskreni sa detetom. Recite mu: ,,Sada sam jako ljut, uzeću tajm-aut.’’

Ova metoda deluje podjednako dobro za odrasle kao i za decu. Udahnite polako, duboko, sačekajte pet minuta, a onda smireno razgovarajte sa detetom. Na ovaj način pokazujete dobar primer kako treba da se ponašaju kada su ljuti ili nezadovoljni.

Eksplozivnim emocijama, uvredljivim rečnikom i povišenim tonom deci pokazujete da ste jači od njih, da nemaju pravo glasa, da ne mogu da se izbore za sebe i na taj način od njih pravite potencijalne zlostavljače i širite krug zlostavljanja.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.