Poziv društvu i porodici: Bezbednost dece u Srbiji mora biti bolja (FOTO)

0 74

Prva Konferencija o bezbednosti dece „Bezbednost i odgovornost 2016“ u organizaciji Fondacije Tijana Jurić prevazišla je sva očekivanja okupivši među predavačima domaće i stručnjake iz Evrope, a u publici prosvetne i socijalne radnike, pravnike, pedagoge, psihologe, predstavnike najviših državnih institucija i nevladinih organizacija.

Duže od osam sati, za govornicom su se smenjivali predavači koji su govorili o potrazi za nestalom decom, o predatorima na intrenetu, trgovcima ljudima i seksualnom zlostavljanju dece. Na momente, u kongresnoj sali Hotela Patria u Subotici vladao je muk zbog iznetih poražavajućih podataka o zlostavljanju dece. I ova konferencija je potvrdila da su uloga porodice, komunikacija sa decom i poverenje na relaciji roditelj-dete, od presudnog značaja.

bezbednost-i-odgovornost-fondacija-tijana-juric2

Predstavnici gostujućih organizacija, Child focus iz Belgije i The child of the smile iz Grčke, predstavili su mehanizme koji su se u njihovim zemljama pokazali najefikasnijim u potrazi za nestalom ili otetom decom.

pieter-vanholder-bezbednost-i-odgovornost-fondacija-tijana-juric
Pieter Vanholder predstavio je sistem za uzbunjivanje Child alert

Vanholder je pojasnio da se tokom potrage za nestalom decom, u Belgiji koriste tri mehanizma.

– Prvo se pristupa prikupljanju i deljenju informacija, zatim sledi javni poziv putem flajera, postera i društvenih mreža, a najdrastičniji oblik potrage jeste pokretanje sistema uzbunjivanja – Child alert. Ovaj mehanizam se i najređe koristi, i to onda kada ima indicija da je život deteta ugrožen. Cilj pokretanja jednog ovakvog sistema jeste da informacija o detetovom nestanku u kratkom roku stigne do velikog broja ljudi, istakao je Vanholder osvrnuvši se i na ulogu medija u potrazi, istakavši da oni mogu biti korisni, ali da isto tako nekada mogu i ugroziti potragu.

O potrazi policije za nestalim maloletnim licima u Srbiji, ispred Uprave kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, govorio je Srđan Ilić. Pored izlaganja o postupanju policije po prijavi nestanka lica, Ilić je izneo i statističke podatke o broju nestalih i pronađenih maloletnih lica na teritoriji Srbije u prethodne dve godine.

– U 2014. godini nestala su 752 lica, od kojih je pronađeno 749, dva maloletna lica pronađena su mrtva, a za jednim maloletnikom se još uvek traga i postoji sumnja da je u inostranstvu. Kada je reč o 2015. godini, nestalo je 925 maloletnih lica, pronađeno je njih 918, dva lica su pronađena mrtva, a za petoro lica se još uvek traga. Reč je o licima koja su u više navrata bežala od kuće i iz ustanova socijalne zaštite. U periodu od 1. januara ove godine do 30. septembra, nestalo je 794. mladih, pronađeno je 749, tri lica su pronađena mrtva, a za 42. se traga, istakao je Ilić.

srdjan-ilic-bezbednost-i-odgovornost-fondacija-tijana-juric
Srđan Ilić o načinu potrage za nestalom decom u Srbiji

Vesna Dejanović ispred organizacije UNICEF govorila je o bezbednoj upotrebi interneta. Ona je prisutnima navela da 92 odsto dece u Srbiji koristi internet svakodnevno, i da se uzrast na kom deca počinju da koriste internet spustio na 6 godina. Kada je reč o prisutnosti dece na društvenim mrežama, 89 odsto njih ima svoje profile.

Dejanović je naročito istakla ulogu roditelja u ponašanju dece na intrenetu.

– Deca se najčešće poveravaju vršnjacima, čak 64,2%, a tek njih 49,3% roditeljima. Odnos moći i poverenja se promenio, roditelji su zbunjeni gubitkom autoriteta. U situaciji u kojoj se nalazimo, kada deca sve ranije postaju korisnici interneta, roditelji moraju aktivno da budu uključeni u ceo taj proces. Kontrola i nadzor su važni, ali ne treba da budu nametnuti, posebno u digitalnom svetu. Jako je važno da učite i istražujete svet interneta zajedno sa svojim detetom. Bolje je svom detetu reći „ne znam, pomozi mi“, nego pretendovati da znate. Roditelji treba da se osposobljavaju i sami, da unaprede veštine i poznaju rizike. Uslov za sve navedeno je da roditelji imaju zdravu i dobru komunikaciju sa detetom. Ako toga nema, ako su autoritativni, nameću, kontrolišu, roditelji onda mogu biti i najveći IT eksperti, ali to do dece neće dopreti jer nisu stekla poverenje u njih, istakla je Dejanović.

Gost iz susedne Hrvatske i osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu, Tomislav Ramljak izazvao je veliku pozornost publike govoreći o zloupotrebi dece putem interneta.

– Predatori sa interneta mogu se podeliti u dve grupe, jedni prikupljaju slike iz ličnog zadovoljstva, a drugi radi posla. Nemojte se zavaravati, distribucaija materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece je unosan posao. Imali smo slučaj pre godinu i po dana kada su u Rijeci otkrili akciju rasturanja materijala dečije pornografije, i situaciju da je u roku od nekoliko sati po postavljanju spornog sadržaja na internet bilo na desetine hiljada preuzimanja. Kasnije se saznalo da je svaki taj paket od nekoliko gigabajta slika i filmova zlostavljanja dece, vredeo 100 dolara. Onda možete zamisliti o kakvoj je zaradi reč, istakao je Ramljak. – Provokativne fotografije su najčešći put preko kog predator pristupa detetu. Sada postoji masa društvenih mreža – od Fejsbuka, Instagrama, Snapchata i ostalih, na kojima deca ostavljaju jako puno svojih podataka. Danas pedofilu sa interneta nikad nije bilo jednostavnije kako da sazna sve o detetu. Pedofili prolaze kroz nekoliko faza – oni najpre posećuju stranice na kojima ima fotografija dece koja se igraju, zatim stranice na kojima su deca slobodnije obučena ili na moru, bez kupaćih kostima, zatim one na kojima su deca u erotskim pozama, a onda i stranice sa fotografijama koje prikazuju seksualno zlostavljanje dece, da bi, u poslednjoj fazi oni poželeli da i sami to čine, pojasnio je Ramljak.

Kada je reč o žrtvama seksualnog zlostavljanja, podaci ovog Centra iz Hrvatske pokazuju da 81% žrtava čine devojčice, a kada je u pitanju starost, podaci iz 2016. godine pokazuju da 21% žrtava čine deca u pubertetu, 72% deca do puberteta, i čak 7% novorođenčad, odnosno jako mala deca.

tomislav-ramljak-bezbednost-i-odgovornost-fondacija-tijana-juric
Tomislav Ramljak oduševio ali i zabrinuo publiku

Predstavnik Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Mirko Vreća, izneo je podatak da je u Srbiji od 2004. do 2016. godine evidentirano preko 900 žrtava trgovine ljudima, te da dominira seksualna eksploatacija.

– U 2015. godini u Srbiji je identifikovano 40 žrtava trgovine ljudima, i od tog broja čak 60% bila su deca. Kao dominantni oblici eksploatacije dece pojavljuju se seksualna eksploatacija i prosjačenje. U prvih 9 meseci ove godine, već su identifikovane trideset četiri žrtve. Ako gledamo prosek, deca čine oko 50 odsto identifikovanih žrtava trgovine ljudima, i to je poražavajući podatak. Najčešće žrtve seksualne eksploatacije su devojčice između 12 i 14 godina. Kada je reč o prinudnim brakovima, uz njih su uvek išle i seksualna i radna eksploatacija, i to su najteži slučajevi, dodao je Vreća.

On je pojasnio i kako se danas u Srbiji vrbuju žrtve trgovine ljudima.

-Najčešći su i dalje oglasi za posao, posebno za rad u kafićima. Česti su slučajevi kada se teške situacije u porodicama zloupotrebljavaju za vrbovanje uz obećanje o boljem životu. Prisutna je i zloupotreba mentalne bolesti samog deteta, kada deca ne znaju da su žrtve i da je to što im se čini – loše. Trgovci ljudima, istakao je Vreća, mogu da budu svi – od roditelja, srodnika, do poznanika i komšija koji dobro poznaju situaciju u određenoj porodici.

Zaključak prve stručne konferencije „Bezbednost i odgovornost 2016“ glasi da je nasilje nad decom – i na internetu i na ulici, odnosno u školama – u porastu i da je vreme da društvo u celini, od institucija, preko škola, porodice pa i samih medija, mora još aktivnije i što pre da se uključi u borbu protiv svih opasnosti koje vrebaju. Pedofili i trgovci ljudima postaju sve smeliji, a nedovoljno znanje o potencijalnim opasnostima kakve su društvene mreže, lako može dete pretvoriti u žrtvu.

Bojana Latinović

[widgetkit id=“46″]

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.