Ogoljeni na internetu – šta je doksing i kako ga izbeći

0 2.631

Sa popularnošću interneta raste i njegova zloupotreba. Svađe i prepirke licem u lice sada su prešle na mreže. Sastanci, druženja i upoznavanje takođe. Čak je i vreme za zabavu i igru na internetu. Hiljade novih naloga bivaju otvoreni u samo jednoj minuti. Hajde da pričamo o zloupotrebi ličnih podataka i opasnostima koje se kriju iza toga.

Doxing, ili doksing je ponašanje u okviru kojeg jedna osoba (dokser) prikuplja podatke o drugoj osobi, i  objavljuje ih s namerom da osobu prikaže u negativnom svetlu ili  je ponizi.

Proces doksinga je dug, ali kada klupko počne da se odmotava, novim podacima nema kraja. Upadom na imejl, dokser dobija pristup svim nalozima koji su registrovani na tu adresu. Od Fejsbuka do banke. Sledeći korak su adresa prebivališta i broj telefona, a ako ste ikada nešto kupili onlajn, sve te podatke imate na vašoj elektonskoj pošti ili u sandučićima na društvenim mrežama. Nakon ovoga kreće napad na Google disk, Apple ili Samsung klaud, gde telefon čuva sve vaše fotografije koje ste ikada napravili, a često i one obrisane. Zvuči neverovatno, poput scene iz filma ali ovo se, nažalost, dešava svakodnevno.

Zašto ljudi ,,doksuju’’ i ko su potencijalne žrtve?

Dokser može biti bilo ko, kolega sa posla koji već zna mnogo o vama ili slučajni internet haker kojem ste nekom interesantnom objavom, poput fotografije deteta, zapali za oko.

Međutim, odrasli, odgovorni ljudi često imaju svest da ne treba nikome da daju lične podatke, da na internetu koriste nadimke umesto punog imena i prezimena i da naloge štite šiframa koje su malo komplikovanije od imena supružnika, deteta ili psa. Zato su najranjivije žrtve upravo deca.

Kako zaštititi dete?

  • Nalog na internetu bi trebalo da imaju samo deca starija od 13 godina. Ukoliko je dete mlađe od 13, najbolje bi bilo da interent i mreže koristi kao ’gost’, bez naloga.
  • Imejl mora biti zaštićen dobrom šifrom i podešen tako da vam javlja ako se bilo koji uređaj, osim vašeg ili detetovog, prijavi na njega.
  • Šifre na nalozima moraju biti jake – to podrazumeva da imaju namanje osam karaktera, velika i mala slova, brojeve i specijalne karaktere popout zvezdice, tarabice ili uzvičnika.
  • Objasniti detetu da je zaštita podataka broj jedan uslov za korišćenje interneta, upoznajte ga sa mogućim opasnostima, i naglasite da ukoliko mu neko traži broj telefona, školu koju pohađa ili broj telefona, to obavezno prijavi.
  • Ukoliko aplikacija ne insistira na punom imenu i prezimenu, a u većini slučajeva ne insistira, preporučljivo je da se koristi nadimak ili pseudonim.
  • Prilikom kreiranja pseudonima za internet izbegavati bilo koji broj koji bi mogao da ukaže na godine. Ukoliko predator vidi ime ,,Niki2010’’ znaće da je u pitanju dete, i da je velika verovatnoća da će ono pristati na sve.
  • Deljenje šifre za naloge među drugarima treba da bude zabranjeno, svaku lozinku treba da zna samo vlasnik profila i eventualno roditelj ili staratelj.

Jednom kada dokser objavi sve što je prikupio o žrtvi jako je teško obrisati te podatke. Ona izreka – ,,Jednom na internetu, zauvek na internetu.’’ pogotovo važi u ovom slučaju. Pre svake objave, deljenja, kao i pre otvaranja svakog novog naloga ili slanja ličnih podataka treba da postavimo pitanje – ,,Kako ovo može biti upotrebljeno protiv mene?’’ Zatim sa tom spoznajom upoznati i dete, kako biste zajedno, svako počevši od sebe, kreirali siguran i bezbedan boravak na internetu.

Urednica

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.