Milica Barašin (1994-2010) nikad neće biti zaboravljena

0 3.185

Slučaj Milice Barašin, šesnaestogodišnje devojčice koja je svirepo ubijena 7. oktobra 2010. u Subotici, prvi put posle osam godina nije zavredeo pažnju medija i javnosti. Jedna od poslednjih Miličinih slika na kojoj se smeje, ove godine nas nije opomenula da ubica još nije pronađen. O bolu sa kojim njena majka, Svetlana Simendić, živi od kako je ostala bez svoje jedinice, suvišno je pričati.

Milca Barašin (1994-2010)

Subotičko naselje Zorka, tik uz železničku prugu, i danas krije tajnu šta se te noći, pre osam godina tačno dogodilo. Priča očevidaca prepričavana je stotinu puta, pa i danas mnogi znaju verziju po kojoj je Milici tada prišao muškarac sa kapuljačom koji ju je navodno zagrlio, nakon čega je ubrzo pronađeno njeno beživotno telo. Meštani ovog naselja ogorčeni su činjenicom da „subotički ubica“ verovatno živi među njima, i opravdano strahuju da bi zločin mogao biti ponovljen. Neki od njih misle da se ubica najverovatnije sklonio.

Najviše priča i pretpostavki u poslednjih osam godina, naslušala se Miličina majka. Svaka nova informacija budila je nadu da je baš to put do ubice njenog deteta. Iznova, i iznova. Danas kaže da već dugo nema ničeg novog u istrazi. Ono što je i sada boli, jeste činjenica da joj Miličine stvari koje je policija nakon ubistva uzela kao dokaze, ni danas nisu vraćene. Iako joj ništa neće vratiti dete, svaka stvar koja je na nju podseća, održava je živom.

– Koliko sam joj samo puta govorila da ne ide sama, čudeći se kako se uopšte ne plaši, pričala je majka Svetlana ne tako davno o kobnoj noći u kojoj je izgubila sve. – Deca u tom periodu nisu svesna mnogih stvari. Ona se zaista nije plašila i govorila mi je „čega da se bojim, ko bi mi naudio“. Naša deca danas nisu bezbedna, vrlo sam svesna toga i zato sam posle Miličinog ubistva apelovala na roditelje i pre svega decu, da ne idu sama, da se drže u grupi, pogotovo uveče. I primetila sam da su u prvo vreme, prestravljena zločinom koji se desio, deca zaista išla u grupama, ali to nije dugo trajalo. Sve se brzo zaboravi. Deca misle da se takvi slučajevi dešavaju sa nekim razlogom, da su sa nečim povezani i da to nema veze sa njima. Nisu svesna da se to može desiti svima.

Milica Barašin je bila učenica subotičke Srednje hemijsko-tehnološke škole. Te večeri, 7. oktobra 2010, porodica je čekala da se vrati kući. Poslednja osoba koja je imala kontakt sa njom, bila je baka Stojanka kojoj se javila sa obećanjem da ubrzo stiže. Nešto posle 22 sata, devojčicino telo pronađeno je na pedesetak metara od kućnog praga u Ulici Petra Popovića Age.

Osam godina posle, Milica nije, i nikad neće biti zaboravljena.

 

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.