Lajk kao merna jedinica sreće

0 273

Želja deteta da bude popularno, da stekne velik broj prijatelja i svidi se grupi vršnjaka je prirodna društvena sklonost svakog čoveka, i nema ništa lošeg u tome. Međutim, društvene mreže su potpuno promenile način na koji deca danas stiču prijatelje i gledaju na njih. Umesto da je prijateljstvo rezultat smislene interakcije, zajednički stečenih uspomena i poverenja izgrađenog tokom vremena, ono se danas meri lajkovima, srcima, komentarima, deljenjima, pregledima, praćenjima i drugim oblicima potvrđivanja putem interneta. Ovaj povećani fokus na klikove doveo je mentalno zdravlje dece u opasnost.

Kako „lajkovi“ utiču na dečiji mozak?

Moć lajkova je veća nego što možemo da zamislimo. Impuls u mozgu koji se javlja prilikom dobijanja lajkova, sličan je onom koji se dobija prilikom zarađivanja novca ili dobijanja nagrade. Svaki put kada dete dobije potvrdu putem lajka, njegov mozak proizvodi dopamin, neurotransmiter koji aktivira osećaj nagrade. Nekoliko studija upoređuje ovaj osećaj sa osećajem koji se stvara upotrebom droga.

Kao i kod svakog dobrog osećaja, telo u saradnji sa mozgom želi da ga ponovi, i iznova doživi zadovoljstvo. Otuda dolazi neopisiva potreba za lajkom i spremnost deteta da uradi sve kako bi došlo do zadovoljenja potrebe. Na ovaj način se stvara zavisnost.

Zašto je odobravanje bitno?

Deca su u konstantnoj potrazi za sobom. Osećaj pripadnosti nije bitan samo u najranijem dobu, ali tada igra veliku ulogu u izgradnji identiteta deteta i njegovog položaja u društvu. 

Istraživanje PEW centra pokazalo je da čak 43% dece oseća potrebu da na društvene mreže postavlja samo ono što činiti da u očima drugih deluju “kul”, dok 37% dece oseća stres prilikom odabira šta će se naći na njihovom profilu, kao i strah da neće dobiti dovoljno lajkova. Lajkovi su svima dostupni, svako može da ih vidi, pa dolazi i do upoređivanja.

Deca koja imaju najnovije telefone, brendiranu garderobu, popularne igračke i odlične fotografije dobijaće više srca, lajkova i zahteva za prijateljstvo i biće omiljeniji u društvu. Sa druge strane, deca koja nemaju telefone, ili im roditelji ne dozvoljavaju da imaju profile na društvenim mrežama, momentalno će biti isključena i odbačena.

Kako možemo pomoći deci?

  • Razgovarajte sa svojom decom.

Kroz neobavezan razgovor ćete saznati kako dete gleda na međuljudske odnose sa svojom okolinom, i koji ljudi imaju najveći uticaj na njega. Razgovarajte o ljudima koje poštuje, prati i na koje se ugleda na društvenim mrežama … Ovaj dijalog treba da se razvija na prirodan način, kada se i vi i dete osećate opušteno, a ne nakon svađe oko upotrebe mobilnog telefona ili interneta. 

  • Radite na njihovom samopoštovanju. 

Deca i mladi žude za odobravanjem usled formiranja karaktera i ličnosti. Iskoristite ovo i pohvalite ih kada se lepo ponašaju, ili urade nešto dobro. Priznanja i pohvale jačaju detetovo samopouzdanje, i mogu da pomognu u osnaživanju ukoliko je dete odbačeno u školi, ili ne dobija priznanje od vršnjaka do kojih mu je stalo.

  • Motivišite dete da ima nekoliko grupa prijatelja. 

Različite grupe prijatelja su bitne jer sa njima dete može da iskusi različita iskustva, susretne se sa različitim pogledima na svet i razmišljanjima. Ako ima samo jednu grupu prijatelja, biće mnogo ranjiviji i odbijanje ili neodobravanje grupe će na njega uticati mnogo snažnije. 

  • Postavite svojoj deci granice koje imaju smisla.

Proverite koje vrste fotografija i objava vaša deca postavljaju na društvene mreže kako bi prikupili lajkove. Proverite da li učestvuju u onlajn izazovima. Na vreme im objasnite da objavljivanje provokativnih fotografija kako bi došli do lajkova prijatelja i poznanika nije u redu i može da ih dovede u opasnost.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.