Izveštavanje medija krši prava deteta

0 1.435

Brojni zakoni i odredbe se bave uređivanjem izveštavanja u zemlji. O čemu će i na koji način novinar pisati uređuje i etički kodeks. Kršenje ovih pravila trebalo bi da znači skretanje sa ,,pravog puta’’ i da podrazumeva osudu javnosti i kaznu nadležnih organa.

Navodno.

O čemu se radi?

O načinu na koji su tabloidni mediji preneli detalje zločina čija je žrtva Monika Karimanović. O bezobzirnom objavljivanju detalja iz iskaza otmičara, ,, za koje ne postoji nikakvo opravdanje i koje je za svaku osudu’’, prema rečima Upravnog odbora Saveta za štampu.

Osvrnimo se na kratko na zakon, kodeks i regulativu:

Na osnovu Zakona o javnom informisanju, Zakona o radiodifuziji i Zakona o oglašavanju zagarantovana je zaštita prava na privatnost, što znači da se informacije iz privatnog života ne mogu objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče. Ovaj zakon posebno je izričit kada su u pitanju maloletne osobe.

Prema Preporuci Saveta Evrope o izveštavanju medija o krivičnim delima posebno je naglašeno da ,, posebna zaštita mora biti pružena maloletnim i drugim ranjivim licima, kao i žrtvama, svedocima i porodicama osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica. ’’

U Etičkom kodeksu novinara Srbije navedeno je da prilikom izveštavanja o počinjenom nasilju, novinar mora da vodi računa o potrebi javnosti za informacijom, odnosno interesu i osećanjima žrtava i neposredno pogođenih osoba. I stoga je zabranjeno da se, radi senzacionalizma ili „atraktivnosti” izveštaja, objavljuju informacije koje nisu neophodne za razumevanje suštine događaja, i koje pritom mogu da dovedu do uznemirenosti kako žrtava i njihovih bližnjih, tako i šire javnosti.

U Kodeksu novinara Srbije takođe piše da je novinar obavezan da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima izveštava, a posebno da štiti prava i dostojanstvo dece i žrtava zločina.

I pored svih ovih smernica nazovi novinari u Srbiji ne prezaju od toga da prekrše pravilo i objave detalje o maloletnoj žrtvi seksualnog zlostavljanja. I što je najbolnije – bez posledica.

Osim Ministarstva za kulturu koje je ovaj postupak ocenilo kao ,,samo dno medijskog nemorala i bestidnosti.’’  povodom ovog slučaja nije se oglasio ostatak vlasti a ni drugi važni društveni činioci. Istina boli – tablodni mediji dobijaju novac iz budžeta države preko projekata za sufinansiranje što znači da ih država, htela to da prizna ili ne, podržava i izdržava ne vodeći pritom računa o tome koliko pravila ili kodeksa je prilikom izveštavanja prekršeno.

Stanje medija prikazuje i stanje društva. A naše je, može se zaključiti, u mraku.

Timea Kukla

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.