Izmenama zakona i javnim registrom pedofila direktno do veće bezbednosti dece

0 87

Na nedavno održanoj konferenciji „Bezbednost i odgovornost 2016“ u Subotici, u sklopu panel diskusije o „Marijinom zakonu“ i „Tijaninom zakonu“, izneti su korisni zaključci koji bi mogli biti pokretač promena određenih odredbi, a u cilju veće povećanja bezbednosti dece i njihovoj većoj zaštiti od nasilnika.

Učesnici – Nela Jovanoski ispred Policijske uprave Subotica, Slobodan Jovanović osnivač Fondacije Marija Jovanović DETE, Igor Jurić osnivač Fondacije Tijana Jurić, advokat Miro Orović ispred Advokatske kancelarije Maje Atanasković, i Aleksandar Jovanović glavni i odgovorni urednik Telegrafa, izneli su vrlo jasne i oštre stavove po pitanju potrage za decom, ali i odnosa države prema pedofilima i višestrukim seksualnim prestupnicima.

konferencija-o-bezbednosti-dece-fondacija-tijana-juric22

Prema rečima Jovanoske, u Subotici je u 2015. godini nestalo šestoro dece, a do septembra tekuće godine četvoro, i svi su vraćeni u kratkom vremenskom roku pravilnom rekacijom policijskih službenika.

– Najčešće su nestajala deca koja su bila smeštena u hraniteljskim porodicama, deca koja su imala problema u školi, neslaganje sa roditeljima. U situacijama nestanaka dece, policija postupa po Krivičnom zakoniku i Pravilniku o policijskim ovlašćenjima, istakla je Jovanoski.

Na bržu potragu za nestalim maloletnicima u najvećoj meri u poslednjih godinu dana uticala je izmena Zakona o policiji, odnosno usvajanje takozvanog Tijaninog zakona koji nalaže da policija u potragu krene odmah po prijavi nestanka. Inicijator te izmene, otac stradale devojčice Tijane Jurić, kaže da je zadovoljan efektima koje je zakon pokazao, ali da ima još prostora da se potraga za decom poboljša.

-Od momenta kada je zakon izmenjen, znam za sigurno četiri slučaja u kojima su deca brzom reakcijom policije spašena opasnosti, možda i sigurne smrti. Policija sada radi mnogo bolje, Tijanin slučaj je sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova naveo na to da više ne može da se razmišlja da li je nestalo dete možda otišlo na zabavu, kod momka i slično, već da se u potragu kreće odmah bez gubljenja dragocenog vremena. Međutim, mi i dalje imamo problem u potrazi jer Zakon o krivičnom postupku sprečava da se mobilni telefon nestalog deteta brzo locira već je za to potrebna čitava procedura koja uključuje policiju, javnog tužioca, pa onda sudiju koji daje konačno odobrenje. Mobilni telefon je bio ključan trag u Tijaninom nestanku i da je signal tada bio lociran, ona bi bila živa, njen telefon je bio aktivan još sat i 40 minuta nakon otmice. Ako želimo da u Srbiju uvedemo neke od sistema za uzbunjivanje takozvanih „child alerta“ kakvi postoje u evropskim državama, taj zakon mora da se menja, istakao je Jurić.

Advokat Miro Orović nadovezao se da bi se i na ovom polju mogle desiti izmene u pravcu da konačnu odluku može doneti javni tužilac, čime bi se postupak skratio.

– Marija i Tijana nisu deca Jovanovića i Jurića, već su to naša deca. Telegraf je u situaciji da često objavljuje vesti o nestaloj deci i neka su u 99,9 odsto ta deca odlazila od kuće iz nekih svojih razloga, ljubavi, problema, ali mi postojimo zbog onih 0,1 odsto. Koliko god se mediji smatrali lošim i možda se čak i na nedozvoljene načine borimo da preživimo, ne smemo da zaboravimo da danas potraga i pomoć upravo kreću od medija. U ovakvim situacijama policija mora da shvati važnost medija i da ima poverenje u njih. Probajte da zamislite situaciju da danas nema internet portala i društvenih mreža – kako bi javnost uopšte mogla da se uključi u potragu za nestalim detetom, zapitao je urednik Telegrafa, Aleksandar Jovanović.

konferencija-o-bezbednosti-dece-fondacija-tijana-juric25

DUŽNICI NA VETROMETINI, PEDOFILI ZAŠTIĆENI

Diskusija se razvila i po pitanju primene „Marijinog zakona“ odnosno Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, ali i registru pedofila.

Otac ubijene Marije Jovanović stava je da za sve moraju da važe ista pravila, podsetivši da je registar za izvršne dužnike danas u Srbiji javan, a da se istovremeno ne dozvoljava da podaci o onima koji počine najstrašnije strahote nad decom, budu vidljivi i dostupni javnosti.

– Smatra se da će prava pedofila biti ugrožena ako njihova imena i prezimena budu poznata, a ja se pitam šta je sa pravima svih nas ostalih, sa pravima dece? Ako dobijem kaznu za parking, sutra će me za to neko prozivati bez problema, a pedofile niko ne pominje i ne proziva, reagovao je Jovanović.

Upravo iz ovih razloga i veće bezbednosti dece, Fondacija Tijana Jurić podneće inicijativu da srpski registar pedofila postane javan.

-Prvi problem koji imamo jeste činjenica da pored 156 uhapšenih lica u policijskoj akciji Armagedon, imamo samo četiri osuđena. U narednih mesec dana izaći ćemo sa inicijativom da registar pedofila postane javan za sve građane Srbije. Želim da znam ko je moj komšija, da znam ako je neko pravosnažno osuđen za zločin nad decom, i ne vidim ni jedan moralni ni bilo koji drugi razlog da taj registar ne bude javan. Kada je Tijana nestala, tada smo prvi put od inspektora MUP-a saznali da u Bajmoku postoje tri registrovana pedofila. I danas, nakon svega, mi ne znamo ko su ti ljudi konkretno. Zašto ja nemam pravo to da znam, da li se možda naša deca u neznanju možda igraju na ulici sa tim ljudima? Više je nego osnovana stvar da registar bude javan, da ga možemo videti na internetu, da upozorimo našu decu na vreme, zaključio je Igor Jurić.

konferencija-o-bezbednosti-dece-fondacija-tijana-juric23

Advokat Miro Orović ocenio je „Marijin zakon“ izuzetno dobrim, međutim, određeni slučajevi su pokazali da su njegove odredbe nekima još uvek nepoznate.

– Zastupao sam jedno maloletno lice koje je bilo žrtva krvičnog dela pedofilije, i do kraja postpuka, do same završne reči kada sam predložio određene odredbe kao što ublažavanje kazne i uslovno otpuštanje, ni tužilac ni sudija nisu bili informisani o tome, a zakon je na snazi gotovo tri godine. Ovaj zakon i sve njegove odredbe su izvanredne u vidu sankcija, prevencije, pravnih posledica osude. Čini se da su sudije, iako prenatrpane predmetima, navikle da čitaju mali broj zakona. Moj utisak je da su sve te odredbe imale mesto u Krivičnom zakoniku i da bi tada bile u većem fokusu, a njihova primena bi bila efikasnija, smatra Orović, osvrnuvši se i na inicijativu da registar pedofila postane javan rekavši da bi tada trebalo izmeniti i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U završnoj reči, Aleksandar Jovanović je istakao da nema potrebe da kao društvo uopšte pričamo o neophodnosti da registri narkomana, dilera droge, lopova, silovatelja, budu javni, već da nađemo način kako da taj proces njihove dostupnosti svim građanima ubrzamo.

Bojana Latinović

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.