Frank Hoen: Mađarska i Hrvatska alarmantne po broju nestale dece

0 196

U prošloj godini u evropskim zemljama zabeležen je veći broj nestale dece u odnosu na 2014., a gledano na zemlje u okruženju Srbije, najalarmantnija situacija je u Mađarskoj i Hrvatskoj.

U intervjuu koji je portalu tijana.rs dao jedan od osnivača i predsednik Međunarodne organizacije AMBER Alert Europe, Frank Hoen govori o važnosti sistema za uzbunjivanje u slučajevima nestanaka ili otmica dece. Hoen daje punu podršku uvođenju tog sistema u Srbiju, koji bi ime dobio po Tijani – TIJANA Alert.

Šta pokazuje evropska statistika kada govorimo o broju nestale dece u 2015. godini? Kolika je bila uloga AMBER Alert sistema?

frank-hoenFrank Hoen: AMBER Alert sistem je u 2015. godini u zemljama Evropske unije aktiviran 23 puta, u sedam zemalja članica. Deca su bila prosečne starosti od 10 godina, i većinu su činili dečaci, njih trinaest. Od svih AMBER Alert upozorenja, 22. dece je bezbedno vraćeno kući. U 2015. godini bilo je 1.819 slučajeva nestale dece na teritoriji 20 evropskih država članica i Švajcarske. U proseku, 74 odsto nestale dece je nađeno u roku od mesec dana. Deca su bila prosečne starosti od 14 godina, a većinu od 58% činile su devojčice.

U kojoj je evropskoj zemlji situacija bila najalarmantnija?

Frank Hoen: Najveći broj nestale dece bilo je u Mađarskoj (651), zatim u Poljskoj (435) i Hrvatskoj (259). Najviše aktiviranih AMBER Alert-a bilo je u Češkoj (14). Međutim, države članice Evropske unije ne koriste iste kriterijume za nestalu decu ili za aktiviranje AMBER Alert sistema. Zato ovi podaci u najvećoj meri zavise od kriterijuma koji se u određenoj zemlji koriste, ne isključivo od alarmantnosti situacije.

Ako se uporede 2015. i 2014. godina, da li je broj otmica i nestanaka porastao ili se smanjio?

Frank Hoen: U poređenju sa 2014., vidi se pad od 8 %, odnosno 25 aktivacija AMBER Alert sistema. Broj nestale dece se povećao za 5 %, odnosno za razliku od 2014. u kojoj je zabeleženo 1.739 slučajeva, u 2015. je taj broj bio veći, 1.819 slučajeva.

Kolika je uloga društvenih mreža u slučajevima nestanaka ili otmica dece?

Frank Hoen: Društvene mreže mogu pomoći pronalaženju nestale dece. Korišćenje društvenih mreža, na primer može da podrži istragu i postigne odlične rezultate, od kojih neki jednostavno ne bi mogli da se dese preko tradicionalnih kanala komunikacije. Međutim, upotreba i uloga medija se razlikuje od slučaja do slučaja. Stručnjaci su ti koji bi trebali brzo da definišu ko je u opasnosti i kome je potrebna hitna pomoć. Kada je rizik utvrđen, tada treba da se upotrebe svi instrumenti za bezbedan povratak deteta. Društvene mreže su jedan od moćnijih instrumenata. Stoga, društvene mreže moraju biti deo istražnog postupka radi bezbednog povratka deteta. Osim toga, nedavna studija Portsmouth Universiteta ukazala je da upotreba sistema za uzbunjivanje u slučaju nestanaka dece, ima veliki potencijal da bezbedno pronađe i vrati nestalu decu. Izveštaj takođe pokazuje i da sistem uzbunjivanja ima i druge važne prednosti kao što su podrška istražnog postupka, stvara poverenje između policije i porodice deteta i ispunjava očekivanja javnosti.

Kakva je procedura uvođenja AMBER Alert sistema u jednu zemlju?

Frank Hoen: Organizacija AMBER Alert pomaže svojim državama članicama Evropske Unije da uvedu ili ako ga već imaju, dodatno poboljšaju AMBER Alert sistem za uzbunjivanje. Među zemljama koje ga imaju jesu Poljska, Velika Britanija, Češka Republika i Italija. Po našem mišljenju, svaka zemlja treba da ima AMBER Alert sistem. Ako možemo da spasimo makar jedno dete, sistem je već i u tom slučaju opravdao svoje postojanje. Šta bi bilo da smo tako mogli da spasimo Tijanu Jurić? Isto tako, AMBER Alert sistem ne samo da pomažu deci koja se nađu u životnoj opasnosti, već i deci za koju se smatra da su u neposrednoj opasnosti i značajnom riziku.

nestala-deca1

Članica AMBER Alert Europe organizacije u Srbiji je Fondacija „Tijana Jurić“. Može se reći da je to dobar, početni preduslov da se i u Srbiju uvede sistem za uzbunjivanje TIJANA alert?

Frank Hoen: Mi smo srećni što sarađujemo sa Fondacijom „Tijana Jurić“ u zajedničkom cilju spašavanja života nestale dece u Srbiji. Saradnja sa lokalnim nevladinim organizacijama je od suštinskog značaja.

Kolika je uloga države i bezbednosnog sistema pri uvođenju a zatim i funkcionisanju sistema za uzbunjivanje u jednoj zemlji?

Frank Hoen: Organi koji sprovode zakon treba da budu odgovorni za pokretanje AMBER Alert sistema i da se pritom drže strogih kriterijuma. Ti organi treba da procene rizik od nanošenja štete nestaloj deci, ali i da procene koji tip reakcije je odgovarajući za potragu. Postoji niz kategorija rizika prisutnih u različitim zemljama, ali u svakom slučaju sve su usmerene na procenu toga da li se dete smatra ugroženim ili ne. Stoga, organi za sprovođenje zakona u slučajevima nestanka dece ne treba da budu uključeni samo u implementaciju sistema za uzbunjivanje, već i u njegovu kasniju primenu.

Da li se pored sistema za uzbunjivanje radi na uvođenju novih, dodatnih mehanizama koji bi dodatno pomogli potragu za decom?

Frank Hoen: Tehnologija se neprestano razvija. Neminovno je da će novi,  dodatni mehanizmi biti implementirani u sistem za uzbunjivanje. Nedavno je  naša organizacija AMBER Alert Evropa najavila partnerstvo sa Facebook-om koje bi se ogledalo u automatskom prikazu AMBER Alert informacije o nestalom detetu u news feed-u (na „zidu“) profila onih ljudi koji žive u oblasti u kom je dete nestalo, istakao je Hoen na  kraju.

amber-alert-facebook

Foto: Rob Oostwegel

Bojana Latinović

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.