Da li su naša deca zavisna od tehnologije?

0 555

Uznemirujuć je podatak da deca u današnje vreme provode previše vremena koristeći tehnologiju. Istraživanja navode cak 6 zabrinjavajućih sati kao prosek koliko se deca (od 1 do 15 godina) dnevno služe kompjuterom, telefonom ili tabletom. Šta za to vreme rade? U zavisnosti od uzrasta, neki igraju igrice, neki gledaju video klipove dok neki postavljaju sadržaj na društvene mreže. Kombinacija ovih aktivnosti može da dovede i do zavisnosti što je jedan od ozbiljnijih problema današnjice.

Gde su roditelji?

Roditelji na dečiju zavisnost od tehnologije uglavnom reaguju kada vide da je „vrag odneo šalu“ Većina njih tada pribegava strategiji ograničavanja korišćenja telefona, tableta i kompjutera, ali to ne daje dugoročne rezultate. Alarm na ovu temu je uključen već duže vreme a sve je više dece koja su duboko ušla u zavisnost, i sa kojom treba ozbiljno da se radi.

Internet je bezazlena zabava

Vreme u kom živimo stavlja pred roditelje  nove vaspitne zadatke. Izuzetno je bitno da informišemo o tehnologiji, sajtovima i aplikacijama koje koriste naša deca. Ne treba da menjamo realnost, jer tu moć nemamo, već treba da prihvatimo ono što jeste i nađemo rešenja za probleme koje nam moderno doba nameće. Pored opasnosti od zavisnosti, neophodno je spomenuti i internet nasilje.

Deca „trče“ za lajkovima, žele armiju pratioca, umrežavaju se dok igraju igrice i tako sebe i svoj život serviraju na tacni, ne videći u tome ništa loše. Retko kad razmišljamo da postoji mogućnost da se u inboks našeg deteta javi predator, ili čak vršnjak koji može da ga omalovažava, vređa ili ucenjuje. Ovo nikako ne znači da treba da im branimo da igraju igrice, ili koriste društvene mreže, već da treba da ih naučimo da pametno iskoriste tehnologiju i da se zaštite.

Kako roditelj može da pomogne?

U početku, dok su deca mala, mi smo ti koji im ograničavamo vreme koje provode za kompjuterom, telefonom ili tabletom, jer tada imamo kontrolu nad decom i njihovim vremenom. Kako odrastaju, naš zadatak je da polako prebacujemo odgovornost na njih. Uloga roditelja je da razvije samoodgovornost kod deteta, da ga nauči da se zauzme za sebe i da bude odgovorno za svoje zdravlje i svoje postupke. Akcenat mora biti na jačanju ličnih kapaciteta deteta u smislu samodiscipline i samoodgovornosti. Psihička stabilnost je danas, pored svih izazova koji su oko nas, ono na čemu najviše treba da radimo. Ovo, razume se, nije lak zadatak, ali je neophodno.U vremenu kada se brzo živi i izazova ima na svakom koraku, značajno je da roditelj odgoji mentalno jakog i emocionalno stabilnog pojedinaca, koji će umeti da se izbori za svakim problemom na koji u životu naiđe.

Važno je da im skrenemo pažnju na to da treba da biraju sadržaj, da promisle o kvalitetu onoga sa čime pune svoj um. Da procenjuju, da prilaze kritički onome što im se servira kao ispravno. Da misle svojom glavom. Da imaju svoj stav koji ne mora da se uklapa u većinski. Da budu hrabri i svoji, a ne da se utope u gomilu istih.

Poistovetite se sa detetom

Znamo li koliko se teško odustaje od onoga što nam je prijatno? Ako razumemo našu decu i koliko im puno snage i volje treba da se odupru primamljivom virtuelnom svetu, bićemo im podrška. Nije lako odustati od ustaljenih navika, čak i ako znamo da je to štetno za nas. Zbog toga je danas važno jačati kapacitete, graditi ličnost, socijalne i emocionalne veštine kako bi sutra umeli da se što adekvatnije postavimo u situacijama koje život donosi. Da bi sa svim tim izašli na kraj neophodno je da roditelji prevashodno rade na sebi.

Zajedničko rešenje

Deci treba predočiti koliko je štetno provoditi puno vremena na telefonu ili ispred kompijutera i koje su posledice. Kroz priču i razgovor suočavati ih sa istinom, istovremeno ih učeći samoodgovornosti, kroz pravljenje planova, dogovora o tome kako će da strukturiraju svoje vreme. Poželjno je da odredimo pravila kojih ćemo se pridržavati zajedno sa našom decom sa ciljem da ta pravila postanu naše navike.

Mozemo li se dogovoriti da se telefon gasi pred spavanje i da se za vreme ručka utiša?  Kako bi bilo kada bi se ujutru bavili sobom a ne društvenim mrežama? U toku dana treba da postoji vreme koje je usmereno na druge aktivnosti, na čitanje, sport, šetnju, slušanje muzike i razgovor. Kako bi bilo kada bi se više gledali u oči, a manje u telefone?  

Dakle, zadatak roditelja je da spremi dete da preuzme odgovornost za sopstveni život i sopstvene postupke. Jer sami biramo kako će da izgleda naš život i  hoćemo li ga živeti u stvarnom ili virtuelnom svetu.

Jelena Višekruna, master pedagog

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.