Projekat je podržan od strane Delegacije Evropske Unije u Srbiji (Evropski Instrument za Demokratiju i Ljudska prava EIDHR)

O PROJEKTU

Projekat Fondacije Tijana Jurić po nazivom „Bezbednost i dobrobit dece i mladih“ ima za cilj kreiranje predloga za reviziju i izmenu zakonskih regulativa kako bi osigurala viši stepen bezbednosti dece i unapredila efikasnot potraga za nestalom decom u Srbiji. Ovaj projekat sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, kao i svim drugim relevantim akterima, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou. Projekat se sprovodi u trajanju od 24 meseca, odnosno 2 godine.

Opšti cilj se odnosi i na podizanje nivoa informisanosti, kako dece i mladih, tako i opšte javnosti i podsticanje participacije građana. Specifičnije, ovaj projekat ima za cilj istraživanje, poboljšanje, informisanje i ekspanziju znanja među decom i mladima o opasnostima koje vrebaju kako u online svetu, tako i u školi, na ulici itd. Pomenuto se odnosi na aktivno participiranje u istraživanju o problemu bezbednosti dece, kao i edukovanje na temu pedofilije i drugih oblika zlostavljanja dece, rezultirajući višim stepenom prevencije.

Kao i sve aktivnosti koje Fondacija Tijana Jurić sprovodi, ciljna grupa su pre svega mladi i deca, njihovi roditeljin i stručnjaci koji su uključeni u rad sa decom, kao i institucije sa kojima Fondacija blisko sarađuje. Dugoročno, naši napori su usredsređeni na kreiranje sigurnog okruženja za građane naše zemlje.

Implementacijom ovog projekta edukacije će se sprovesti u 3 578 škola. Na taj način, Fondacija Tijana Jurić će sprovesti edukacije za 656 000 dece, prosvetne radnike i radnice osnovnih i srednjih škola, roditelje i predstavnike/predstavnice institucija.

Pored toga, bitan segment biće pokušaj uvođenja nove izmene zakona u cilju poboljšanja stepena bezbednosti dece u našoj zemlji.

AKTIVNOSTI

Aktivnosti koje Fondacija Tijana Jurić predlaže kao potencijalna rešenja za unapređenje bezbednosti dece u Srbiji:

  • Amber Alert – alarmiranje javnosti u posebnim slučajevima nestale deceAmber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. U Sjedinjenim Američkim Državama je prvobitno nastao, gde postoji od 1996. godine, a tu i dobija naziv koji se kasnije proširio na evropske zemlje. Naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, koja je oteta i ubijena (Amber Alert – America’s Missing: Broadcast Emergency Response).

Amber Alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti. Ideja je da se informacije podele u javnosti u cilju dobijanja dodatnih informacija u specifičnim slučajevima nestale dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi. Ključno je pozivati građane da sve potencijalno korisne informacije prijave policiji.

Amber Alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, kako se javnost ne bi preplavljivala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, a time bi ovaj mehanizam bi izgubio na korisnosti i značaju.

Najčešći kriterijumi za objavljivanje Amber Alerta koji se pojavljuju u Evropi:

– Potraga se vrši za maloletnom osobom (osobom mlađom od 18 godina);
– Postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta;
– Postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete;
– Dostupnost osnovnih informacija (npr. kako dete izgleda);
– Sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta;
– Nepoznate okolnosti nestanka;

  • GPS lokatori

GPS lokatori bi bili alat odnosno nešto što bi deca mogla da nose sa sobom, uz ažuriranje podataka gde se deca tačno nalaze. Ukoliko deca ne dođu kod kuće/na dogovoreno mesto na vreme, roditelji mogu da ih lociraju. Ukoliko se radi o lokaciji koja je roditeljima nepoznata, mogu da pozovu dete ili da kontaktiraju policiju ukoliko dete ne odgovara na poziv. Policija može da iskoristi kolaciju koju su roditelji uočili i da time ubrzaju potragu. Dodatno, ukoliko je dete u opasnosti može pritiskom na dugme (panic button) da pošalje poruku roditeljima tražeći pomoć.

  • Mobilna aplikacija za hitno alarmiranje

U slučajevima nestanka ili otmice, aplikacija bi pomogla bržoj potrazi. Aplikacija bi sadržala mesto za tri kontakt telefona po izboru, koja bi se alarmirala pritiskom na dugme osobe koja koristi mobilnu aplikaciju. Pored toga, aplikacija će sadržati deo koji će se baviti preventivnim merama i korisnim kontaktima.

  • Registar nestalih osoba

Fondacija Tijana Jurić od 2015. godine beleži na desetine slučajeva nestale dece koja su joj bila prijavljena, a koja su brzim alarmiranjem javnosti, ubrzo nakon toga pronađena i vraćena svojim porodicama. Upravo ti slučajevi potkrepili su stav Fondacije da će uključivanje šire javnosti u potragu kroz osnivanje Registra nestalih lica Srbije znatno doprineti boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega decom.

Cilj pokretanja registra jeste vidljivost velikog broja nestalih lica čiji podaci i fotogafije, mimo policijske evidencije, javnosti nisu dostupne. Fondacija zastupa stav da se takvim pristupom, netransparentnošću, opšta javnost ne može uključiti u potragu i doprineti pronalasku nestalih lica, pre svega maloletnih. Pokretanjem registra – jedinstvene baze nestalih lica sa teritorije Srbije, Fondacija ujedno podiže svest javnosti o nestancima lica kao svakodnevnoj pojavi.

KALENDAR DOGAĐAJA

GALERIJA

KONTAKT

Fondacija Tijana Jurić

Adresa kancelarije: Trg cara Jovana Nenada 15/8,  24000 Subotica

Telefon: +381 63 7422138, 024/552-423

Email: [email protected]

PIB: 109010786   Matični broj: 28828624

Dinarski račun

205-220829-14 Komercijalna banka AD Beograd

Devizni račun

SWIFT-BIC: KOBBRSBG 0070800042699

IBAN RS35205007080004269965