ASTRA o Evropskom broju za nestalu decu u Srbiji 116000

0 278

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestale dece razgovarali smo sa saradnicama ASTRE o problemu nestale dece, najčešćim razlozima nestanaka, kao i rizicima koji vode u potencijalne nestanke. 

Šta su im bili najveći izazovi u radu, kako im je članstvo u međunarodnim organizacijama koje se bave istom problematikom pomoglo pri potrazi za nestalom decom, ko su relevantni akteri u lancu informisanja  u vezi sa problemom nestale dece, pročitajte u tekstu koji sledi.

1. Uzimajući u obzir da je ASTRA dvadeset godina intenzivno radila na problemu trgovine ljudima, a zatim i nestale dece, da li nam možete reći na koja svoja postignuća ste najponosniji?

Jako je teško izdvojiti posle toliko godina rada i intenzivnog bavljenja problemom trgovine ljudima najsvetlije trenutke i postignuća. Tokom te dve decenije mnogo toga se promenilo, pre svega što se tiče zakonodavnog i institucionalnog okvira vezanog za problem trgovine ljudima. Na početku našeg rada, celo društvo – i građani i državni organi – nisu bili svesni postojanja ovog problema i značaja njegovog suzbijanja.

Iz te perspektive – možemo reći da smo ponosne na to što smo prve (ili među prvima) ukazale na problem trgovine ljudima u našem društvu, na njegove specifičnosti u odnosu na druga krivična dela, i  svojim radom i zalaganjem doprinele da on počne da se drugačije tretira u institucijama sistema.

Ovo nam je važno, jer je to istovremeno značilo i poboljšanje vidljivosti i položaja žrtava trgovine ljudima, stroži tretman počinilaca, i početak rada na sistemskoj prevenciji ovog problema.

Dakle, uvek su nam u fokusu žrtve i potencijalne žrtve trgovine ljudima. Imajući u vidu da je Srbija zemlja i porekla, i tranzita, i destinacije za žrtve trgovine ljudima – dobar deo naših aktivnosti posvećujemo prevenciji i edukaciji. Sada već razgranati programi edukacija namenjeni su svim akterima sa kojima se potencijalna žrtva trgovine ljudima susreće u sistemu, ali i ranjivim grupama kako bi znale kako da se zaštite.

Bile su neophodne godine da se prepoznaju sve specifičnosti rada sa žrtvama i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima, ali i da se stvori kredibilitet, da onog trenutka kada počnu da se uvode standardi u radu sa žrtvama, naš glas bude uvažen, uticajan i prepoznat kao partnerski. To izaziva ponos, ali znači i veliku odgovornost koje smo stalno svesne.

Osim edukacija, iz ovog fokusa proistekle su i naše SOS telefonske linije. ASTRA SOS telefon namenjen direktnoj pomoći žrtvama i prevenciji trgovine ljudima i Evropski broj za nestalu decu 116 000.

ASTRA SOS telefon je pokrenut 2002. i još uvek je jedini SOS telefon u Srbiji specijalizovan za problem trgovine ljudima. Tokom 2018. godine licenciran je od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sistem podrške i vrste pomoći koje je ASTRA počela da pruža ovim putem vremenom su postajale sveobuhvatnije i ova jedinica prerasla je u ASTRIN tim za podršku žrtvama, koji osim sos-konsultatkinja, okuplja i mrežu profesionalaca koji se angažuju u skladu sa potrebama klijenata i klijentkinja – pravnika, psihologa, lekara, prevodilaca…, kao i tim za terenske akcije, koji je uvek spreman da prati klijente/klijentkinje od trenutka identifikacije do njihovog oporavka i reintegracije, pomažući im da uspešno savladaju sve administrativne prepreke na koje nailaze na putu ostvarivanja njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava. Ovo podrazumeva i brojne aktivnosti usmerene na unapređenje ekonomskog potencijala i zapošljivosti klijenata/klijentkinja, kao što su: formalni i neformalni programi stručnog usavršavanja ili obrazovanja odraslih, treninzi ekonomskog osnaživanja, kursevi stranih jezika i kompjuterske pismenosti, podrška i pomoć u traženju posla.

Činjenica da nam je do kraja 2019. godine preko 40.000 osoba ukazalo poverenje i kontaktiralo nas kako bi zatražilo pomoć ili prijavilo slučajeve trgovine ili potencijalne trgovine ljudima, a na osnovu čega je do sada identifikovano i direktno pomognuto preko 510 žrtava trgovine ljudima – takođe nas čini ponosnim i uliva entuzijazam za dalje.

Osim toga, ASTRA je članica brojnih domaćih i međunarodnih mreža za borbu protiv trgovine ljudima i borbu protiv nasilja nad ženama. Ova umreženost, osim što znači prepoznatljivost, jeste pre svega u funkciji povezivanja i zajedničkog rešavanja internacionalnih slučajeva trgovine ljudima, kao i jačanja sistema podrške i prevencije na regionalnom i međunarodnom nivou.

Ovih dvadeset godina iznedrilo je i brojne studije, domaće i međunarodne izveštaje, edukativne i informativne publikacije i kampanje podizanja svesti…

Dakle, radilo se mnogo i nekad sitnijim, nekad krupnijim koracima išlo napred. Ipak –  kad se osvrnemo na našu misiju: nulta tolerancija za bilo koji oblik trgovine ljudima i ropstva – svesne smo da nam veliki posao još uvek predstoji. I zato, ponosne na dosadašnje rezultate, sa istom posvećenošću i utemeljenim znanjem idemo dalje.

U kontekstu 25. maja, Međunarodnog dana nestale dece, svakako je uvođenje Evropskog broja za nestalu decu u Srbiji  prema vrlo visokim standardima rada koji su se od nas tražili, nešto na šta smo takođe veoma ponosne.

2. Šta biste izdvojili kao najveći izazov vaše organizacije tokom prethodnih dvadeset godina rada?

Odgovor na ovo pitanje delimično proizlazi iz prethodnog. Rekle smo da smo bile svedokinje, a i da smo aktivno učestvovale u procesima koji su doprineli zakonskim promenama i promenama u funkcionisanju institucija sistema koje se tiču tretmana problema trgovine ljudima i položaja žrtava u sistemu. Ove promene dešavale su se i dalje se dešavaju na naše zadovoljstvo, ali imajući u vidu činjenicu da nam je sistem često trom i nefleksibilan, bilo je prilično izazovno istrajati i imati strpljenja i snage da se dočekaju značajne promene. Ovo je naročito teško i iz pozicije organizacije koja ima direktan kontakt sa žrtvama s čijim ste problemima do detalja upoznati, i kada ste svesni u kojoj bi meri njihov položaj bio olakšan samo da je sistem ponekad brži.

Takođe, jedan od najvećih izazova svakako predstavlja dosledna primena postojećih propisa ili pak uvođenje novih praksi.

Tako ASTRA već godinama apeluje na državu da uvede Fond za kompenzaciju žrtvama nasilnih krivičnig dela, obzirom da naknada štete žrtvama trgovine ljudima po postojećim propisima nije zaživela u praksi.

Naime, od 510 žrtava sa kojima je ASTRA pružila usluge, samo tri je dobilo presudu za pretrpljenu štetu, a samo je jedna uspela tu presudu i da ostvari u praksi. Naš trenutni izazov je uvođenje instituta nacionalnog izvestioca o trgovini ljudima čime bi institucionalni sistem protiv trgovine ljudima u Srbiji bio zaokružen.  U ovome imamo i veliku podršku Nacionalnog koordinatora za suzbijanje trgovine ljuima, i već imamo i prve naznake da će po tom pitanju biti pomaka.

3. Evropski broj za nestalu decu je prva linija tog tipa u našoj zemlji, Srbija je bila prva zemlja koja nije članica EU a dobila je 116 000. Koliko je javnost upoznata sa ovim brojem? Dodatno, koliko poziva ste primili do sada i ko najčešće prijavljuje nestanke dece? 

Evropski broj za nestalu decu 116 000 uveden je 2012. godine kao odgovor na povećanje broja slučajeva nestale dece i manjkavosti sistema potrage. Pozivi su besplatni sa teritorije Srbije, a telefon je i dostupan 24/7.

Cilj ovog telefona je da po prijemu prijave nestanka deteta, osigura trenutnu akciju usmerenu na uspešan pronalazak deteta, što podrazumeva pomoć policiji u vršenju potrage, ali i podršku porodici čije je dete nestalo.

Ovaj telefon je uspostavljem po svim evropskim i međunarodnim standardima i primenjuje stroge procedure postupanja kako bi se maksimalno zaštitila privatnost i bezbednost deteta i tokom i nakon potrage. Prednost članstva u međunarodnim telima koja se bave istom problematikom je svakako u mogućnosti razmene informacija o nestalom detetu, što nam je više puta pomoglo u potrazi. 

Treba napomenuti da Evropski broj za nestalu decu 116 000 od 2012. do danas radi na kompletno volonterskoj bazi bez ikakve podrške države i donatora. ASTRA se trudi kad god je u prilici da oglašava ovaj broj putem društvenih mreža, tokom medijskih gostovanja, i u svakoj prilici koja nam se ukaže. Međunarodni dan nestale dece, 25. maj, takođe je prilika za promociju ove linije i obavezno ga obeležavamo sinhronizovanim akcijama sa partnerskim organizacijama iz celog sveta. Delimo i odštampane letke i flajere, organizujemo ulične akcije.

Uvek se treba osloniti na društvene mreže i internet kada drugi vidovi promocije zataje, a koliko su oni moćni možemo videti i na primeru našeg videa „Društveni eksperiment o nestancima dece“, postavljenog na YouTube kanalu povodom obeležavanja 25. maja 2016. godine. Ovaj video bez plaćene promocije pogledalo je preko 324.000 ljudi.

Svakako, bilo bi korisno kada bi mediji promovisali ovu besplatnu liniju u cilju prevencije nestanaka dece. Nažalost, iskustvo govori da se i mediji i društvo alarmiraju tek kada se desi slučaj nestanka deteta.

Od početka rada, marta 2012. godine, do 31. decembra 2019. godine Evropski broj za nestalu decu beleži 2.968 poziva, odnosno prijavljen je nestanak 109 dece (65 devojčica i 44 dečaka) i 251 slučaj nestalih beba. Većinu nestale dece čine deca koja su pobegla od kuće ili koja su oteta od strane jednog od roditelja, dok su otmice od strane trećih lica najređe, ali, nažalost, ponekad se završe i tragično.

U najvećem broju slučajeva deca na kraju bivaju pronađena.  Bez obzira kojoj kategoriji poziva pripadaju, ASTRA svakom slučaju pristupa sa krajnjom pažnjom i uz poštovanje svih procedura na koje smo obavezani evropskom licencom, ali i Memoranumom o saradnji koji smo 2012. godine potpisali sa policijom.

Evropski broj za nestalu decu najčešće pozivaju sami roditelji, zatim građani koji su na neki način upoznati sa slučajem, druge NVO, institucije i saradnici. Dakle, u pitanju su odrasle osobe, oko 95%, i najčešće su to sami roditelji.

Bitno je podvući da većinu nestale dece čine deca koja su pobegla od kuće, i da u najvećem broju slučajeva ona na kraju bivaju i pronađena.

4. Da li smatrate da smo kao društvo u dovoljnoj meri informisani o problemu nestale dece, najčešćim razlozima nestanaka, kao I rizicima koji vode u potencijalne nestanke? 

Na žalost, ne. I taj problem ima više lica. Nešto je sigurno i do nas, jer je sasvim moguće da ne pronalazimo još uvek prave načine da dopremo do što šire javnosti, ali to se dešava pre svega zbog strogog poštovanja principa na kojima radi telefon za nestalu decu.

Drugi problem predstavlja sama javnost i prisutne predrasude, u smislu – to se dešava nekom drugom, pa samim tim nema ni dovoljne pažnje.

Treći problem predstavljaju mediji, od kojih većina ovoj temi pristupa senzacionalistički i tek kada se slučaj desi. Za priču o prevenciji nisu previše zainteresovani, odnosno jesu, ali tek u kontekstu nekog aktuelnog slučaja nestanka.

Teško je reći da su mediji zainteresovani da ustupe besplatno reklamni prostor kako bi broj 116000 bio vidljiviji. I četvrti problem je, naravno sistemski pristup, jer bi po nama prevencija trgovine ljudima i, u ovom slučaju, otmica dece, trebalo da budu deo obrazovnih sadržaja, deo sadržaja javnog servisa itd. 

5. U kojoj meri i na koji način članstvo vaše organizacije u GMCN (Global Missing Children Network) povećava šanse za pronalaženje nestale dece? 

Pokrenuta 1998. godine, Globalna mreža za nestalu decu (GMCN) je zajednički poduhvat koji okuplja članice iz 30 zemalja i sa četiri kontinenta su cilju pronalaženja i kasnije oporavka nestale dece. GMCN okuplja i stručnjake zainteresovane za zaštitu dece i i povezuje ih sa drugim ekspertima kako bi ujedinili globalnu zajednicu za pronalaženje nestale dece.

Osim toga, GMCN vodi i višejezičnu bazu podataka koja sadrži fotografije i informacije o nestaloj deci širom sveta. Ukoliko imate slučaj nestalog deteta, otmicu za koju sumnjate da se odvija van granica vaše zemlje, GMCN mreža može biti od pomoći, i u smislu širenja informacija i potrage i u smislu dobijanja ekspertskih mišljenja i saveta.

GMCN mobiliše globalnu zajednicu u pronalaženju nestale dece, i zbog toga je članstvo u ovoj mreži značajno.

ASTRA je članica GMCN-a i ima dugogodišnju kvalitetnu saradnju sa partnerskim organizacijama koje su u njoj. Više puta smo bile u prilici da se uverimo u efikasnost ove mreže prilikom pronalaženja dece, ali i razmene korisnih informacija. O njihovom znanju i iskustvu koje nesebično dele imamo vrlo visoko mišljenje. Obavezno prisustvujumo sastancima ove mreže jednom godišnje.

Na žalost, kolege iz Amerike su zbog ogromnog broja slučajeva nestanaka dece na njihovoj teritoriji bile prinuđene da maksimalno unaprede sistem potrage, uvedu sistem ranog uzbunjivanja u slučaju nestanka deterta (poznat kao Amber Aleart).

Osim toga, fascinirani smo bili njihovom profesionalnošću i odličnom saradnjom vladinog i nevladinog sektora u rešavanju ovog problema, kao i sredstvima koje Sjedinjene Države ulažu u rešavanje ovog problema.

Slična je situacija i u pojedinim zemljama evropske unije, kao što su Belgija i Holandija, koje takođe mogu poslužiti kao primer dobre prakse.

6. Na koji način ili uz koje akcije/edukacije možemo postići jačanje kapaciteta organizacija I pojedinaca u cilju sprečavanja nestanaka dece i umanjenja rizika od raznih opasnosti kojima su izložena deca koja beže od kuće?

ASTRA već godinama radi na diseminaciji znanja iz oblasti prevencije i borbe protiv trgovine ljudima i osnovačica je i ASTRA-mreže, koja je kasnije preimenovana u Antitrafiking mrežu , a čije članice su srodne organizacije koje na lokalu, trenutno u 8 gradova Srbije, rade na preventivnim aktivnostima vezanim za borbu protiv trgovine ljudima, ali i sprečavanju nestanaka dece, kao što su: vršnjačke edukacije, povezivanje sa akterima iz institucija na lokalu (MUP, tužilaštvo, mediji, zdravstvo…). Sve ove organizacije ušle su i u lokalne škole i bave se edukacijom mladih kao jedne od naugroženijih grupa. Namera nam je da u narednom periodu intenziviramo aktivnosti na jačanju malih NVO na lokalu putem dodatih edukacija i mikrograntova za akcije namenjene ovim temama, kako bi proširile mrežu saradnica, povećale njihovu vidljivost na lokalu i stimulisale ih na povezivanje sa lokalnim akterima. Istovremeno, jačajući njih, nadamo se, otvaramo i put komunikacije između ugrožene dece i onih koji mogu da im pomognu tu na licu mesta.

Osim toga, razvijamo i edukacije zaposlenih u firmama i kompanijama, pre svega roditelja, kako bi znali na šta sve treba da obrate pažnju i kako da zaštite svoje najmlađe.

ASTRA i brojnim kampanjama od svojih početaka pa do sada nastoji da informiše širu javnost o problemu trgovine ljudima, otmica i nestanaka dece.

A u nameri da se približimo mladima i upozorimo ih na opasnosti od trgovine ljudima oslanjamo se i na nove tehnologije, pa smo nedavno dodatno osvežili našu mobilnu aplikaciju posvećenu prevenciji trgovine ljudima, a namenjenu prevashodno mladima

http://banhumantrafficking.com/sr/

Svi ovi modeli rada na prevenciji trgovine ljudima, primenjivi su i kada se radi o prevenciji nestanaka dece. Zato u svom radu imamo poseban fokus na mlade i decu i na one koji rade sa njima. Trudimo se da uđemo u škole i školske uprave, informišemo predavače, pedagoge i vaspitače, i prilagođavamo naše promotivne materijale mlađim generacijama.

Nadamo se da će i sistem imati više sluha za ozbiljnost ove pojave, kao što je imao i za pitanje trgovine ljudima.

7. Kada je u pitanju vaš rad u vezi sa nestalom decom, koje su se akcije pokazale kao najdelotvornije, odnosno koje su najefikasnije pogađale targetirane grupe, i davale najbolje rezultate (vršnjačke edukacije, treninzi za osobe koje rade sa decom, medijske kampanje, ulične akcije)? 

ASTRA od uvek deluje sveobuhvatno i imajući u vidu temu kojom se bavimo, i činjenicu da pretpostavka da se trgovina ljudima ili otmica deteta može desiti bilo kome, smatramo i dalje i posle 20 godina rada, da svaka od navedenih akcija ima svoj smisao i dopire do određenog broja ljudi, bili oni obični građani ili pripadnici/ce ranjivih grupa. Zato i dalje zastupamo isti pristup u radu i nastojimo da očuvamo sve kanale komunikacije koje smo do sada izgradile.

Ipak, čini nam se da su i naš rad, ali i same teme trgovine ljudima i nestanaka dece, najveću pažnju javnosti zadobile tokom kampanja podizanja svesti.

Ove kampanje namenjene su široj javnosti ali i ranjivim grupama i prepoznatljiv su pečat našeg rada. A za neke smo i nagrađivane, kao što je to u slučaju kampanje „Gole činjenice“.

Ovo naravno ne znači da bilo šta od pomenutog je manje važno − vršnjačke edukacije, treninzi za osobe koje rade sa decom, ulične akcije − svaka od ovih aktivnosti ima ciljanu publiku i provereno postiže rezultat. Kampanje doprinose široj obaveštenosti i vidljivosti, ali kada privuku pažnju, najbolje ih je uvezati sa ostalim aktivnostima radi dubljeg efekta rada.

8. Imajući u vidu da najveći broj nestale dece čine deca pobegla od kuće, možete li navesti koji su najčešći uzroci  bežanja I kojim sve rizicima mogu biti izložena deca koja su pobegla od kuće?

Razlozi zbog kojih deca beže od kuće su različiti, a među najčešćim su nasilje u primarnoj porodici, fizičko, psihičko, seksualno zlostavljanje, problemi u školi, vršnjačko nasilje  i dr. Deca bežeći od jednog problema, mogu da upadnu u druge, jer su izloženi rizicima od zloupotrebe i iskorišćavanja, zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i alkohola.

U dosadašnjem radu smo imali nekoliko slučajeva prijave nestanka devojčica uzrasta 13 do 17 godina, koja su nakon pronalaska identifikovane kao žrtve trgovine ljudima. U većini tih slučajeva radilo o zavođenju devojčica i uspostavljanju emotivne veze, pridobijanju njihovog poverenja, uspostavljanja kontrole i zavisnosti sa krajnjim ciljem koji je bio seksualna eksploatacija.  Sve veću ulogu u ovom fenomenu imaju internet i društvene mreže, pa  je zbog toga preventivni rad sa mladima takođe jako važan.

9. Da li raspolažete povratnim informacijama o deci koja su zahvaljujući vašem preventivnom radu izbegla rizike različitog tipa? 

Mi raspolažemo povratnim infomacijama o slučajevima nestale dece na kojima je ASTRA radila. U migrantkoj krizi smo imale dosta slučajeva u kojima se dete u toku prolaska kroz Srbiju odvojilo od porodice, i u gotovo svim tim slučajevima uspeli smo da dete ponovo spojimo sa porodicom. Međutim, sistem kojim bi se utvrđivalo da li je neko dete zahvaljujući informacijama koje je dobilo od nas, izbeglo otmicu ili mogućnost da postane žrtva trgovine ljudima, još uvek nije razrađen.

10. Smatrate li da bi uvođenje informisanja i edukacija o prepoznavanju rizika i mehanizmima zaštite u formalno obrazovanje moglo poboljšati položaj dece i njihovu bezbednost u našoj zemlji?

Da, bitno je da informacije i edukacije o prepoznavanju rizika i mehanizmima zaštite budu što dostupnije i deci i roditeljima.

Ukoliko je mogućnost da one budu deo formalnog obrazovanja trenutno preambiciozna zamisao, bilo bi dobro da škole nude neku vrstu fakultativnih obuka. Ali da ih nude same i stalno, i da među svojim zaposlenima imaju osobu koja bi bila edukovana da saznanja ovog tipa može da prenese kolegama, deci u školi, ali i njihovim roditeljima i starateljima. Za sada se to postiže edukacijama zaposlenih u prosveti − školama i školskim upravama; ali bilo bi dobro da je sve to dostupnije krajnjim korisnicima – deci i roditeljima.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.