13 stvari koje dete mora da zna da bi bilo bezbedno

0 4.406

Kad su deca mala trudimo se da ih uvek imamo na oku i retko razmišljamo da im se nešto može desiti. Ipak, u prepunom parku sa dvoje ili troje dece, lako se može desiti da se jedno popne na vrh penjalice i da, dok ga ubeđujete da siđe, drugo izgubite iz vida. Ili kada dete malo poraste, pa postane normalno da samo odlazi u školu i ostaje samo kod kuće, a vas briga ne napušta. Zbog takvih situacija važno je da vaše dete neke stvari zna unapred.

Može li vaše dete reći da zna sve ovo što sledi u tekstu?

1. Znam kada i kako pozvati pomoć, znam telefonske brojeve hitne pomoći (194), vatrogasaca (193), policije (192).

2. Razgovaram sa svojim roditeljima o stvarima koje su mi se dogodile, a koje me plaše i zbog kojih se osećam nelagodno ili tužno.

3. Znam razliku između “dobre” tajne i “loše” tajne. Dobra tajna je zabavna i zbog nje smo veseli, poput iznenađenja za rođendan. Lošu tajnu je neprijatno čuvati i zbog nje smo uznemireni. Takvu tajnu treba da poverimo roditeljima ili drugoj odrasloj osobi u koju imamo poverenja i to nas ne čini “izdajicama”.

4. Znam da je stranac svako koga ne poznajem dobro. Iako te ljude prepoznajem (prodavac u marketu, poštar…), sve su to stranci.

5. Stranac može biti osoba koja je ljubazna prema meni i zna moje ime, ali svejedno nikada nigde sa njim ne odlazim bez prisustva roditelja. Strancima nikada ne govorim svoje puno ime, gde stanujem ili druge lične podatke.

6. Izbegavam da se potpuno sam/a igram van kuće ili na javnim mestima.

7. Kad hodam blizu puta, uvek idem stranom kojom mogu da vidim automobile koji mi dolaze u susret. Oprezan/na sam kad vidim da se neki automobil zaustavlja blizu mene. Nikad ne idem kraćim putem ako se radi o usamljenim ili napuštenim mestima.

8. Znam da ne smem da se zaustavljam pored stranaca u nepoznatim automobilima, iako se stranac u automobilu može činiti kao ljubazna osoba. Ako treba da bežim, trčim u suprotnom smeru od onog kojim nepoznati automobil dolazi.

9. Ako sam u opasnosti, znam da je za mene bolje ako vičem i bežim, nego da pokušam da se sakrijem. Ako mi pristupi stranac s čudnom ili lošom namerom, ja ću vikati “upomoć”, trčati prema drugim odraslim osobama i reći im šta se događa.

10. Ako se nađem u nevolji, u redu je da vičem i da se borim – treba da pokušam da učinim sve! Vikanje je najvažnije, treba da vičem; “NE”, “UPOMOĆ” ili “VATRA” – kako bi privukao/la pažnju drugih ljudi.

11. Znam da kad sam sam/a kod kuće, treba da zatvorim prozore i zaključam vrata. Ako se vratim kući, (a znam da roditelja nema) i zateknem otključana vrata ili razbijen prozor, otići ću kod osobe koju dobro poznajem ili ću se vratiti u školu i obavestiti odrasle osobe o onome što se dogodilo.

12. Znam kako da nazovem roditelje ili druge osobe u koje imam poverenja, ukoliko sam uplašen/a kad sam sam/a kod kuće.

13. Ako začujem zvono na vratima kad sam sam/a kod kuće, znam da prvo treba da upitam “Ko je?”. Nikada ne govorim da sam sam/a kod kuće i nikad ne otvaram vrata ako sam sam/a kod kuće, osim kad mi roditelji kažu da će neko doći.

Izvor: Zelena učionica

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.