Komentari

galerija-tijana-juric-tijana-juric-maturska-album

 

Sandra, 02. februar 2016.

Želim puno snage roditeljima… Bol koji nikada neće biti manji… A mora da se živi… Tijana je anđeo koji Vas čuva!

***

Gordana, 08. januar 2016.

Hristos se rodi, anđele

***

Milica, 04. januar 2016.

Dok sneg pada na Stockholm mislim na malu Tiću. Letos se odigrao ovde gotovo isti scenario. Devojčica Lisa Holm je oteta i ubijena od strane jednog Litvanca. Dobio je doživotnu, ali advokat sad pokušava da na najvišem sudu – Hovrätten – dokaže da nije on ubica… Takvi su advokati neljudi. Pitam se da li će njena duša naći mir ikada. Roditelji, volite svoju decu, nikada ne znate kad će biti prekasno za to.

***

Gordana, 30. decembar 2015.

Anđele maleni, evo opet je vreme blještavila, pjesme, veselja… Svi su nasmijani, pripremaju se za ono famozno odbrojavanje 10, 9, 8, 7…, a meni se glavom provlači misao i o Tebi, o svemu što ti je oduzeto i želim da vjerujem da si i Ti okružena veseljem i pjesmom, da si kitila bor tamo negdje visoko iza ovih tmurnih oblaka, da si okružena blještavilom kao i mi ovdje dolje, a mislim da je i ljepše, jer ako si ovdje osvojila srca mnogih svojim osmjehom, vjerujem da tamo gdje si sada te obožavaju… I znam da ne možeš sve ovo čitati što ti pišem, ali ipak ti želim zaželjeti sretnu 2016. ma koliko bila skrivena tamo visoko…

***

Vesna, 21. novembar 2015.

Novembar 2016. godine. Čitam i plačem. Dušo, anđele…

***

Stefan, 14. novembar 2015.

Tijaninu sliku prvi put sam video na jednoj društvenoj mreži. Ispod nje je pisalo da je nestala. Već je uveliko trajala potraga za njom i mnogi ljudi su apelovali da se javi bilo ko sa bilo kakvim informacijama. Jednostavno, nisam mogao, a da ne primetim tu njenu lepotu, prelepe plave oči i nežan osmeh, ali i da se u istom trenutku ne zapitam… pa ko bi takvoj devojčici mogao da učini nešto loše? Ko je mogao da je otme? I zašto? Tek je završila osmi razred. Zar ovo ne bi trebalo da bude njen najlepši letnji raspust?
Moram da kažem da zaista nemam običaj da gledam vesti i čitam novine, ali slučaj Tijane me je zainteresovao. Svakodnevno sam proveravao na internetu ima li novosti i kako napreduje istraga. Kao da je nosila nešto posebno u sebi. Ko god bi je video, nije mogao ostati ravnodušan. Ne pamtim da je iko ikada, sa bilo čim toliko uspeo da ujedini našu zemlju. Verujem da su mnogi od nas razmišljali da li bi možda bilo bolje da uopšte nisu čuli za Tijanu. Svi bi voleli da njeno ime ne ostaje upamćeno pa strašnom zločinu i stradanju jednog nedužnog deteta, već po mladoj i uspešnoj muzičarki, anđeoskog glasa pred kojom je čitava budućnost i koja već sada osvaja simpatije širom sveta. Na kraju krajeva, najviše i boli prerano ugušena šansa i to što nikad nećemo saznati šta je sve mogla postići u životu, a ja sam siguran da bi samo nebo bila njena granica.

Za mene lično, gospodin Igor Jurić je heroj naše nacije. Apsolutno podržavam sve što je uradio do sada za poboljšanje bezbednosti dece u Srbiji i sve što planira da uradi i ne mogu da verujem ako postoji neko ko može da kaže da nešto nije uradio kako treba. Njegovu Tijanu niko i ništa neće vratiti, ali je on smogao snage da se izdigne iz tog bola i potrudi se da obezbedi bolju i lepšu budućnost našoj deci. Zbog toga Igore, ako budete ovo čitali, znajte da vam se divim. Vi ste naš junak i to govorim od srca. Imam 26 godina, nisam još uvek roditelj i ne mogu ni da naslutim kroz kakav ste bol prošli, ali bih voleo da jednog dana imam ćerkicu i da joj dam ime Tijana. Isto tako bih voleo da ona odrasta u normalnom okruženju i da se oseća sigurno. Iz tog razloga, hvala Vam na svemu što radite i znajte da imate ogromnu podršku većine.
Mirno spavaj Tijanice, ne plaši se, jer ti nikada nećeš biti zaboravljena. Živiš u nama i kroz nas i odatle nam te niko ne može oduzeti.

***

Merima Isaković, 13. novembar 2015.

Tijana,

Leptirovi u tvojoj kosi prepliću snove neprocvetale mladosti
snevanja protkana večnošću
simfonija tišine i suza
staza beskraja
stradanjem čednost presečena

Nisam te upoznala u dodiru današnjice
Upoznah te u zemlji zaustavljenih snova
Zemlji neproživljene ljubavi
Preživljenog bola gde tišina duboka počiva
Zauvek
i krik gubitka
Odlaska
Samo vetar može vodi preneti tajne čednih snova
kap po kap… dah po dah…

Ti sada izrastaš u iskru života
intimno pripadajući onima koji vole, čuvaju, neguju
Poštovanje, dubina ljubavi, istina, lepota
u tebi počiva
Neuprljana

Ti uzlećeš duhom molitve da se nikom tvoja bol ne dogodi
da se sačuva detinjstvo
da mladost opstane čistotom i radošću
da budućnost procveta željenim bogazama

Uzleti krilima anđela u duh naših verovanja
i dotakni svakog svojom lepotom
da život bude svetinja ljudima
da mladost bude blago svakog duha
da niko nikada ne posegne za presvetim
životom deteta
životom tek začete mladosti
neotvorenog pupoljka

Čuvam te u tišini mnenija
Čujem te u otkucajima srca
Molim se da se tvoj osmeh uzdigne do večnosti
svilena tanana nit neizmerne snage
u ovom trenu
i zauvek

***

Gordana, 07. novembar 2015.

Danas su Zadušnice; pošto mi je Tvoja vječna kuća daleko i nisam mogla doći da zapalim svijeću, zapalila sam ju kod meni drage osobe na grobu, za svakog od Vas troje po jednu. U tim trenucima se pojavilo sunce (cijelo jutro je bilo u magli) i znala sam da me to Vas troje pozdravljate, da se smijete jabukama i čokoladicama koje sam Vam ostavila i govorite mi da ste sada daleko od bola, svi troje sretni i nasmijani… Znam da ste zajedno, drugačije ne može biti i da Ti svojim pjevanjem pogotovo ruskih pjesama uveseljavaš ona moja druga dva anđela i hvala Ti za to… I kada je svećenik spomenuo i Tvoje ime uz druga dva znala sam da su oni u Tvojoj blizini, da ste se našli tamo daleko od naših pogleda i da ćete me jednom kad za to dođe vreme sačekati nasmijani i veseli…

***

Veki, 15. oktobar 2015.

Ali je strašno lice Gospodnje za one koji čine zlo, da bi istrebio na zemlji spomen njihov.
Pravednici će naslediti Zemlju, i živeće na njoj do veka.
Jer je Gospod pravedan, ljubi pravdu, lice će Njegovo videti pravednici.
Znam da ga Ona sada gleda. Ona je Anđeo.
Sve je ovo mnogo teško da se razume ja nisam dostojna toga. Verujem.
Mnogo me je sve potreslo kao čoveka. kao majku, kao sestru.
Pružam vam podršku i mislim na vas, njene najmilije.

***

N, 29. jul 2015.

Koliko je strašan i neizmeran gubitak i koliko velika Vaša snaga da se borite, da ne pokleknete, da pomognete drugima. Istinski se divim na tome i želim Vam da nikad ne posustanete i da Vama i Vašoj porodici život da samo najbolje od sebe, mada znam da nema leka koji bi otkupio beskrajnu bol i nepravdu koja Vam je nanesena. Ako Vam je makar malo za utehu, postigli ste mnogo, postigli više nego što bi većina ljudi postigla. Budite ponosni na ono što ste imali i na ono što jeste. Želim Vam svako dobro.

***

Gordana, 27. juli 2015.

„…a kada je njoj trebala pomoć nikoga nije bilo u blizini…“ Dio rečenice iz novinskog članka koji govori o tebi malena… Godinu dana je prošlo od kako su mnogi od nas čuli za Tebe… Godinu dana od kako si se mnogima kao i meni uvukla u srce i tu ostala… Godina u kojoj nije bilo dana da se nisam „naljutila“ na Boga, jer je dozvolio da odeš na ljude kojih baš kad si ih najvišse trebala nije bilo nigdje (nije njihova krivica, sudbina je to), na policiju, sud, državu… A sva ljutnja je bila samo odraz moje nemoći, dokaz da imam neostvarivu želju, želju da nikad nijedno djete ne osjeti bol i patnju… Ali želje su želje, a stvarnost je nešto jako daleko od želje… Ne znam što bih Ti napisala i rekla, a da je lijepo, da te razveseli i obraduje, učini sretnom… Sada postoji zakon koji nažalost nosi Tvoje ime, zakon koji bi trebao da spasi ostalu djecu. Po meni lično, zakon koji je trebao postojati još odavno i da ga je bilo ranije mislim da nikada ne bih čula za Tebe… Tvoja pjesma o oskoruši je to drvo postavila na posebno mjesto. Sade ga Tebi u pomen, nadam se da ću i ja uskoro naći jednu sadnicu i posaditi je da i ovdje raste prema nebu i prema Tebi, pa kad iza oblaka pogledaš, vidiš njegovu krošnju i znaš da nisi zaboravljena… Nebo je ovog mjeseca dobilo jos jednog anđela, ovaj anđeo će te čuvati kao što je čuvao mene dok je bio na zemlji… Sad Vas imam 3 negdje visoko skrivene od mog pogleda iza nekog oblaka,Vas troje koji ste u mom srcu sada i zauvjek…

 ***

Nikola,Vukovar, 25. jul 2015.

I nakon godinu dana gledam u prelijepe Tijanine okice i razmišljam šta sam ja kao pojedinac, a i svi mi zajedno mogli učiniti da se njen nježni pogled (a i mnogih drugih) ne
ugasi tako rano. Nije lako zvati se čovjekom ako i ovakve stvari čovjek može nekome uraditi.
Stalno razmišljam o zadnjim satima ovog cvijetka i njene patnje koje je preživjela dok je bila bespomoćna i vjerovatno dozivala pomoć, koja joj nažalost nije stigla.

***

Aleksandra, 07. jul 2015.

Ko nije prošao taj put ne zna koliko boli kada nekoga nema. Jedino što ostaje, to je ta tužna tuga i bol koji nikada ne prestaje.

***

Aleksandar, 06. jul 2015.

40 godina zatvora je, nažalost, malo. Kazna za ovo delo ne postoji. U svemu tome je najgore što Mirjana, Igor i Šaška moraju da žive sa tim da Tijane nema. Iako ne poznajem ovu porodicu, za ovih 11 meseci sam mogao da procenim koliko su to dobri ljudi. Igor je jedan poseban čovek. On je pored tolikog bola nastavio da se bori. To nema cenu. Njegova požrtvovanost, želja da svoju princezu koliko-toliko oživi, je neverovatna.
Ja Tijanu nisam poznavao, ali sama pomisao na to da je pohađala dve škole paralelno i pored toga bila vukovac mi dovoljno govori koliko je bila vredna. Njena neprocenjiva lepota svakoga ostavlja bez daha. Stvarno se vidi da je bila pravi Anđeo. Ne smemo i nećemo zaboraviti ni ostale žrtve koje su na sličan način otišle u neki drugi, večni život. Tijana više nikada neće doći kući, neće doći kod bake i deke u Bajmok, neće videti drugare. A on, onaj neljudski stvor će za 40 godina izaći iz zatvora. On je danas imao i doručak i ručak i večeru. On i dalje udiše vazduh kao i mi. Nažalost, pored svega toga i košta državu, jer njegov boravak tamo nije besplatan. Tijana neće više moći da uživa u predivnim specijalitetima koje joj je njena divna majka spremala. Više nikada neće osetiti tu ljubav koju su joj svi pružali. Za nju, svet se ugasio.
Šta će njena sestrica bez nje?! Kako ona ovo proživljava? A otac i dalje mora da odlazi na posao u drugu zemlju. I svaki put sa ogromnim bolom napušta Mirjanu i Sašku. Ali se i dalje bori, bori se za zakon, bori se da svima nama sutra bude bolje. Da nam deca budu na sigurnom. Tijana nas sada gleda, ali ne može da nam to iskaže. Ona je daleko, na nebu. Neće biti zaboravljena. Čuvaće svu decu od zla koje vlada među nama.

Igore, Mirjana i Saška izdržite! Voleo bih da vas upoznam. Znajte da mnogi ljudi u Srbiji misle na vas i da vam pružaju podršku, iako to svi ne mogu da iskažu. A mi, svi mi ćemo nastaviti da se borimo za bolju budućnost, za osmeh deteta koje će koliko sutra doći, a da toga nismo ni svesni. Ja imam 20 godina i voleo bih da moje buduće dete živi život koji zaslužuje. Igor je pokazao kako treba da se borimo. Pokazao je kakav otac moraš da budeš. On će, bar meni, ostati borac na kog ću se ogledati dok sam živ.

Deca ovo ne zaslužuju!

***

Gordana, 02. jul 2015.

Još od ‘93. mrzim juli, a od prošle godine sam počela vjerovati da je to „uklet mjesec“. E, moj mali anđele, sad si tamo gore sa još jednim anđelom koji je isto otišao mlad i nadam se da ste sada oboje sretni i veseli na mjestu gdje Vas okružuje ljubav, pjesma i gdje Vam niko nikad više neće nanjeti bol. Zauvjek ste u mom srcu

***

Mira, 16. jun 2015.

Svojim glasom, mila,
Janka si probudila.
Zaplakaše crne oči,
zbog te crne, kobne noći,
i da zaspu, više nikad, nikad
neće moći…

***

Nikola, Vukovar, 16. jun 2015.

Nikad Gostiljac neće shvatiti Juriće, jer nisu u istoj koži. Advokat trči za profitom i sve što on razumije i vidi je novac i samo novac, duh i ljudskost ga ne zanimaju. Vidio sam advokata kada je dao komentar na presudu i vidi se hladnoća u čovjeku, On i njemu slični bi shvatili da ima nešto važnije od novca samo da im se nešto slično dogodi kao Jurićima, iako mu to nikad ne bi poželio. Okruženi smo sa mnogo manijaka i pitanje je kada će se opet nekome nešto ovako dogoditi, nažalost. Možda je baš advokat slijedeći na redu, iako mu nikako to nebi poželio. Ako mu nešto loše želim, neka se dogodi meni. Želim samo reći da je život ČUDAN I NEPREDVIDIV.

***

Mia, 16. jun 2015.

Eto dete, dobi onaj nesvet 40 godina neživota. I znamo svi, pokušaće opet da se izvuče. Ali neće dati tvoji najmiliji, ni advokati koji te brane, ni nas milion koji te sa bezbroj suza ispratismo. Volela bih Tijana, dete, da o tebi nikada ni reči nisam čula, samo da si bila srećna. Ali bi drugačije i pored svega, evo čujem i vidim kako se baš ti smeškaš onom detetu u mnogima od nas i sa neba nas hrabriš da ovaj svet učinimo lepšim mestom. Sunce milo, neka se tvoja duša zauvek raduje u bespućima najlepših snova. Podrška Jurićima i Tijaninim prijateljima i neka vas sve Bog čuva.

***

S., 15. jun 2015.

Na poslu sam, ali jedva obuzdavam suze. Svi smo u ovim trenucima uz vas, dragi naši Jurići <3. Nadamo se i molimo se da još ima pravde i ljudskosti u ovoj zemlji. Tićo, počivaj u miru lepi anđele <3.

***

Gordana, 15. jun 2015.

Evo ga Tićo, još kojih 7 sati i onaj monstrum će dobiti nadam se 40 godina. Premalo za sve što Ti je oduzeo, sve ono što te je čekalo: smjeh, veselje, pjesmu… Zaslužio je puno, puno više, ali zbog nekih tamo „ljudskih prava“ Tvoje pravo je stavljeno negdje u stranu. 40 godina – to su neki tamo nama svima nepoznati ljudi odlučili da je „humana“ i dovoljna kazna za bilo kakav zločin. Oni su odlučili ne pitavši da li se slažemo ili ne; da li postoje neke granice za koje ne može i ne smije da vrede „ljudska prava“, jer oni koji pređu tu granicu se više i ne definišu kao ljudi. Nisu pitali ni jednu majku niti oca, sestru, brata kako će dalje živjeti, čime i kako da ispune dane, a pogotovo noći kad tišina progovori, a jauci i krici prolaze kroz dušu i tjelo, trgaju ga, a ne mogu izaći iz njega; kako i čime zalječiti ranu koja je nezalječiva, ublažiti bol koji je neublaživ, otjerati suze koje se i ne vide, jer padaju na srce i dušu. 40 godina. Premalo. I da je 400 opet ne bi pomoglo. 40 godina kao 40 zrna pjeska na pješčanoj plaži. Ni ne opaziš ih, a opet toliko željno očekujem da sutra čujem da je dobio tih 40 godina. Mora ih dobiti, mora jednom i Bog da bude na strani ljubavi, sreće, pjesme. Na Tvojoj strani anđele. Jer kad već nije bio one noći, sada MORA. Mora pružiti Tvojoj porodici bar tih 40 zrna nekog „olakšanja“, 40 zrna koja će im bar na tren ublažiti bol, zaustaviti jauk i suze. Mora anđele, a nadam se i da hoće.

***

Stefan, 31. maj 2015.

Nema dana, a da ne pomislim na ovu preslatku devojčicu. Svim srcem se nadam da ti je dobro tamo gde si sada i da možes videti svu ljubav koju čuvamo za tebe.

***

Stefan, 27. maj 2015.

Imajući u vidu šta se sve radi u našoj zemlji, kakvi su nam zakoni i pravosuđe, ne bi me iznenadilo da tog manijaka puste na slobodu uz konstataciju da nije kriv. Šta sad, čovek se malo više zapio i ubio nedužnu devojčicu. Ništa strašno, može svakome da se dogodi. I treba da se zna, ko finansira to smeće od njegovog advokata? Mislim da bi u svakoj normalnoj državi, ovakav ubica i ludak već davno bio iza rešetaka, osuđen na doživotnu robiju. Jedino se kod nas, kao po običaju razvlači sve i prolongira. Oprosti Tijana, oprosti u njihovo ime.

***

Nikola, Vukovar, 26. maj 2015.

Prošlo je 300 dana od kako te nema. Cvijetak s nama, ali si u nama.
Tugujem zbog tvojih (samo) 15 god. života, a još više zbog onih koje su trebale biti ispred
tebe. Posebnije shvaćam život, pokušavam mu uzeti što više i zato sam tužan što mu ti nisi
uzela skoro ništa. Ako postoje svetinje, onda je to ono mjesto gdje počivaš. Prilazim mu polagano i tiho.

***

MXXXX, 26. maj 2015.

Današnje suđenje. Ovo je da se čovek smeje od muke. Da utvrde koliko je bio pijan? Kako? Jel‘ imaju možda vremeplov? Ići će od kafane do kafane i pitati konobara koliko je pre skoro godinu dana popio? Baš će se setiti. I da njemu neko blizak kaže „bio je kod mene i popio je toliko…“ sud će mu poverovati?
I ne razumem zašto su zvali njenog razrednog? Jel‘ možda on bio sa njom ili tim monstrumom ili negde blizu te kobne večeri? Gluposti. Tijana, počivaj u miru, a za monstruma sve ispod 40 godina je poraz. Nažalost nema doživotne koju bi trebao dobiti.

***

Gordana, 25. maj 2015.

Anđele maleni nisi zaboravljena, živis Ti u srcima i mislima dobrih ljudi, svih onih koji „imaju srce“. Tu si vječno nasmijana i raspjevana. Takva ćeš dočekati i svakog od nas kada Ti i mi budemo došli.

***

Nikola, Vukovar, 23. maj 2015.

Često odem u Suboticu i obiđem Dudovu šumu i mjesto gdje počiva Tijana. Još uvijek ne mogu da vjerujem, a nikada ni neću prežaliti ovaj cvijetak, osjećam veliku tugu za njom kao da sam je poznavao u životu. Njene predivne okice je izdaju i kažu da je bila posebno i predivno stvorenje. U to sam siguran.

***

Amina, 19. maj 2015.

Neka ti Allah (Bog) dragi podari najlepše mesto na Ahiretu (drugom svetu). Da uživaš u najlepšim vrtovima i kući Dženetskoj (Raju), jer to zaslužuješ. Za našu Tijanu EL-Fatiha (minut ćutanja)

***

Branko B., 13. maj 2015.

Danas sam toliko plakao za Tijanu, tako sam se potresao gledajući rijaliti “Parovi” i kada sam čuo kako je neko nešto objavio na svom facebooku. A ubicu male Tijane treba kazniti najstrašnije, da nekom padne na pamet da ugasi jedan maleni život. Sud treba što pre osuditi emotivnu nakazu.

Neka te anđeli čuvaju, TIJANA!

***

Marija, 10. maj 2015. 12:10

O, Bože. Ne mogu da verujem koliko sam zavolela devojčicu koju nikad nisam upoznala. Ako se ja ovako osećam, ne mogu zamisliti kako je njenoj majci, ocu, sestri. Najviše bih volela da mogu doći da obiđem Tijanin grob, ali nisam u mogućnosti. Najiskrenije saučešće porodici Jurić.

***

Veki, 04. maj 2015.

Tamo na nebesima pleši i pevaj, kada ovde na zemlji ne možeš. Srešće se sve dobre duše jednom, ja verujem, i ti sa svojima. Do tada srećan rođendan. Za tebe će to biti samo tren, a za sve druge mnogo godina.

***

Stefan, 04. maj 2015.

Tićo, najlepša! Srećan ti rođendan i neka te anđeli čuvaju. Nikad te zaboraviti nećemo.

***

Milica, 04. maj 2015.

Srećan rođendan Tijanice, anđele!

***

Gordana, 04. maj 2015.

Anđele, sretan Ti rođendan! Znam da ga proslavljaš okružena drugim anđelima, da si vesela i raspjevana.

***

Maja, 04. maj 2015.

Srećan ti rođendan. Znaš da živiš u svima nama.

***

Sabina, 04. maj 2015.

Sretan rodjendan, Tićka <3 <3 <3

***

Mia, 29. april 2015.

Kada god pročitam istinski iskren, divan, dobronameran i lepršav komentar, žao mi je da dodam bilo šta. Kao da ne želim da krnjim prelepu sliku. Ali me realnost ipak vraća u neke druge, mutne vode. Čitam kako je suđenje prekinuto. Ne mogu reći ni da sam iznenađena. Kako je nevoljom pošlo, tako i teče. Neće na ovoj ovde zemlji pomoći suze ni molbe ni dobrota ni želja za praštanjem. Ono što nedostaje je 100 metara. Onih 100 metara koliko je našem milom anđelu nedostajalo da bude bezbedna. Zbog toga je važno biti ispred događaja. Važno je istrcati, pretpostaviti, znati da se u svakom grmu skriva zlo. Ali ipak, sigurna sam: porodica Jurić i advokati optužbe mogu da istrče tih 100 metara. U ime Tijane, njenih najmilijih, prijatelja i zatim svih nas koji bez daha ćutimo i nadamo se pravdi. Kada god se osetite sami i nemoćni, zapamtite da su milioni ljudi gledajući Tijanin lik osetili ljubav i milost, a gledajući njene najmilije, ogromno poštovanje i nadu u pravdu i snagu. U nekom božanskom smislu, Tijana je već pobedila, jer je i neznajući, dobila svu ljubav ovog sveta. Takođe i u smislu ovog sveta, gledajući u pravičnost porodice i prijatelja. Ali ipak, u smislu ovoga ovde i sada, treba joj pomoć. Budite, molim vas, tih 100 metara ili 130 koraka ispred. Večna slava i hvala. Večna.

***

Slavica M., 27. april 2015.

Nad Banjalukom oblaci dok sjedim i razmišljam o tome šta u stvari, napisati. Sve ste već čuli, ali prosto osjećam da Tijani, iz nekog razloga, dugujem bar toliko, da Vama, kao njenom tati, kroz riječi iskažem poštovanje i divljenje, prema Vašoj snazi i Vašem dostojanstvu. Moja tuga ne može da se poredi sa Vašom, ali tužna sam, s tim da sam svjesna da nemam riječi utjehe koje bih mogla ispisati. Imam 24 godine i još uvijek se vodim samo pretpostavkom kojih je širina, visina i dubina roditeljska ljubav, ali vjerujte da suosjećam sa svakom suzom u Vašem oku. Suosjećam sa Vašom suprugom, jer sam nebrojeno puta čula izjavu moje majke kako ne bi preživjela ako bi se nešto, ne daj Bože, desilo bilo kojoj od nas četiri koje je rodila. Suosjećam sa Vašom Saškom, jer imam tri sestre koje mene četvrtu čine cjelinom. One su vazduh koji dišem, zato najbolje nju razumijem, jer ne mogu ni da zamislim na šta bi sve ličilo bez jedne od njih. I, Banjaluka plače. I danas je podijelila Vaše ogorčenje. Radim u Pravosuđu i vjerujem u pravdu, dok me nepravda kida i boli. Ali, budite sigurni da nema te neuračunljivosti koja može spasiti monstruma. Neko mora čuti glas svih nas. Znam, poslije svega je teško vjerovati… Imajte na umu da svi želimo isto. Istinski. Srcem. Ako ne može ljudska, vjerujem da ce Viša sila bar sada poslušati glas duša koje vape za tom kapljicom mizernog. Za tim djelićem ovozemaljske pravde. Vjerujte u Boga. Molite mu se. S Tijanom ćete se sresti. I opet ćete biti srećni. Živite sa tim uvjerenjem. Ona čeka. Strpljivo, na sigurnom. I s pjesmom. Nedostaješ… Slušam njenu dragu pjesmu, stihove isklesane na njenoj vječnoj kući i čitam joj moju omiljenu, jer ne, nije ona živjela samo 15 godina. Ona je jedna velika vječnost koja je sletjela, kao leptir na cvijet. Našla se ovdje, tek na tren. Leptiri nam krase svijet samo jedan dan, a onda lete nekim ljepšim poljima. Čitam joj pjesmu, jer njen lik pronalazim baš u ovim redovima: „Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nesto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekad mislio šta znaci živeti? Ako ti jave: umro sam evo šta će biti. Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme leteti visoko. Visoko. Zar misliš da moja ruka, koleno ili glava može da bude sutra koren breze il’ trava? Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem. Na
ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim… Upamti: nema granica, već samo trenutnih granica. Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila. Razgrtaću ti obzorja, obrise doba u povoju i prizore budućnosti lepotom nevidljivih krila. I kao nečujno klatno zaljuljano u beskraju, visiću sam o sebi kao o zlatnom remenu. Prostor je brzina uma što sama sebe odmotava. Lebdeću u mestu, a stizaću i nestajaću u vremenu. Odmoriću se od sporednog kao galaktička jata, koja su srasla pulsiranjem što im u nedrima traje. Odmoriću se od sporednog kao ogromne šume, koje su srasle granama u guste zagrljaje. Odmoriću se od sporednog kao ogromne ptice, koje su srasle krilima i celo nebo oplele. Odmoriću se od sporednog kao ogromne ljubavi, koje su srasle
usnama još dok se nisu ni srele. Zar misliš da neka malecka tajna, il’ neki treperav strah mogu da postanu sutra tišina, tama i prah? Znaš, ja sam stvarno sad zvezda. Sav sam od svetlosti stvoren. Ništa se u meni
neće ugasiti ni skratiti. Samo ću, obično tako, jedne slučajne zore svom nekom dalekom suncu zlatnih se očiju vratiti. Kažnjavan za sve što pomislim, a kamoli što počinim, osumnjičen sam za nežnost i proglašen
sam krivim što ljubav ne gasim mržnjama, već novom, većom ljubavlju i život ne gasim smrtima, već nečim drukčije živim. Poslednji rubovi beskraja tek su početak beskrajnijeg. Ko traje dalje od trajnijeg ne zna
za kratka znanja. Nikad se nemoj mučiti pitanjem: kako preživeti, nego: kako ne umreti posle svih umiranja… Proceprkaš li prostore, iskopaćeš me iz vetra. Ima me u vodi. U kamenju. U svakom sutonu i zori. Biti ljudski višestruk, ne znači biti raščovečen. Ja jesam deljiv sa svačim, ali ne i razoriv. A sva ta čudesna stanja i obnavljanja mene i nisu drugo do vrtlog jednolik, uporan, dug. Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja i zadihanost istog sto vija sebe ukrug. Pa što bismo se opraštali? Čega da nam je žao? Ako ti jave: umro sam, ti znaš – ja to ne umem. Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini
jezik koji na svetu razumem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. Nemoj da budeš tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, čudno drag. Noću kad
gledaš u nebo i ti namigni meni. To neka bude tajna. Uprkos danima sivim, kad vidiš neku kometu da vidik zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim i živim.“ P.S. Pokušajte da izdržite ovaj pakao dok se vrata
raja ne otvore…

***

Jovanka, 27. april 2015.

Unapred se izvinjavam što nisam primer tolerancije i čekanja „pravde“. Nešto mi ta reč nema težinu, pa se i ne uzdam u nju. Šta je pravedno u tome što se desilo Vašem anđelu??? Ne mogu da se suzdržim, a da ne iskažem svoj stav, a to je da tu zver samo treba zverski rastgnuti. Ima onih koji kažu „ne opet nasilje“,
ali takav ne zaslužuje suđenje. Jako sam ljuta i besna zbog odlaganja suđenja. Volim svoju zemlju, a ovakvi primeri me nateraju da se stidim gde živim. Želim da Vam Bog podari snage da uživate u drugoj ćerkici.

Mama devojčice!!!!!

***

Gordana, 27. april 2015.

Voljela bih da znam da li itko od političara ikada uđe na ovaj sajt? Da li ikad pomisle šta radi taj čovjek Igor Jurić? Da li se postide bar u svojim glavama kad shvate da porodica Jurić radi ono za što su oni plaćeni, da porodica Jurić uz dobre ljude radi volonterski i obavlja ono što bi država trebala da radi, da porodica Jurić pokušava da zaštiti svu djecu? Voljela bih da mogu da saznam da li bar nekada legnu u krevet sa mišlju da snose dio odgovornosti za sudbinu ovog malog anđela, da li se pitaju mogu li to da izmjene i kako da zaštite djecu ili im takva misao ni ne proleti glavom, jer su toliko zaokupljeni mislima kako što bolje profitirati i obezbjediti se finansijski, dok su na vlasti i položaju – ovo je moje mišljenje o njima. Isto tako me zanima da li i koji advokat pročita komentare, da li se bar na momenat zastidi postupaka svog kolege advokata branioca onog monstruma? Da li poželi da kaže da nisu svim advokatima novac i zarada ispred ljudskosti i poštenja, nisam pročitala niti jedan komentar ili izjavu nekog advokata u kojoj bi osudio onako nizak i gnusan potez onog monstrumovog advokata (ne želim ni da mu upamtim ime toliko je taj čovjek nizak u mojim očima toliko je srozao i sebe i svoju struku svojim postupcima i mada znam da njega to puno ne zabrinjava).

***

Kaća, 26. april 2015.

Približava se leto. Biće možda kao i prošle godine, toplo, večeri prijatne. Ali jedne plave okice su počele da uživaju u tim toplim danima, lepršala kosa po ramenima njenog prvog devojaštva i stade plam okica i lepršanje prestade. Nisam je ni znala, niti do tada čula za nju, tu malu Tijanicu. Ali poče da drhti srce, gledam u beznađe, slušam vesti, ne mičem se iz stana. Bože, pa negde je zalutala, naći će ona put do bakine kuće. Ne dam se ja, a nisam je ni znala niti do tada čula za nju, tu malu Tijanicu. Sav vazduh ove atmosfere se prigušio, teško se diše. Tijanica nije našla put do bakine kuće, plave divne okice su prestale da uživaju lepotu života, kosa je polegla na njena nepomična ramena. Zlotvoru kidam srce krvničko, pa da li on zna ko je Tijanica. Ljubav mamina, tatina, sestrina. Ona je postala ljubav naša. Približava se leto. Neće biti kao prošle godine. Nestale su plave okice. Tijanice i dalje te volim, a nisam te ni znala, niti do tada čula za tebe. Suzo.

***

Mirjana, 25. april 2015.

To kako se poneo ubicin advokat, govori o tome kakvi su ljudi advokati.

***

Milica – Bajmok, 24. april 2015.

Podignimo Srbiju na noge, izađimo na ulice, ne dozvolimo da nam ovako uništavaju najsvetije što imamo. Za Tijanu i svu našu decu.Ustanimo danas da bismo imali miran san sutra. Oprosti nam, Tijana. Počivaj u miru, prelepi anđele.

***

Stefan, 24. april 2015.

Sigurno je da smo svi mi koji smo očekivali da se ovaj proces brzo završi, duboko razočarani ovakvom odlukom suda i daljim prolongiranjem čitavog slučaja. Još uvek želim da verujem da se ubica neće spasiti kazne i to one najteže. Sramota je što se uopšte gledaju njegova prava. Kakva prava zaslužuje čovek koji učini tako nešto? Gde su bila Tijanina prava na život koji je tek počinjao? Zaboravljamo ih i štitimo kriminalca. Hteo bih još da kažem da je Igor Jurić neko od koga bi celo društvo trebalo mnogo da nauči, čovek koji je u svakoj svojoj izjavi ostao dostojanstven, razuman, koji je pokazao ogromnu snagu i volju onda kada mu je bilo najteže i kada mnogi drugi to ne bi uspeli. Velika podrška njemu i njegovoj porodici za sve sto žele da urade za decu Srbije i da uspomena na Tijanu nikad ne izbledi.
Za kraj još samo ovo. Ako se dozvoli da ovaj stravičan zločin prođe nekažnjem najstrožom kaznom, onda zaista ne zaslužujemo da postojimo ni kao država, ni kao nacija.

***

Gordana, 23. april 2015.

Ne mogu da vjerujem šta se sve dešava, koliko sam razočarana i ljuta na sud, državu, zakon, pravo, a najviše na niske i podle igre advokata onog monstruma i ubice! Žao mi je što ne mogu da pitam tog advokata da li je to pravo koje je studirao, da li su ga profesori na fakultetu učili da igra „nisko“ i prljavo, da li se za takve postupke i takav način igre dobijaju desetke i diplome pravnog fakulteta??? Gledam sliku Tijane dok sve ovo pišem i mislim: «Bože moj, koliko će još sve ovo trajati, kada će njena mala napaćena duša naći mir i spokoj?» Koliko ljudi mogu biti mizerni i jadni kada odluče da stave novčanu dobit iznad svega ljudskog, čovječjeg? Gdje je nestala želja da pravda bude za sve ista, da svatko odgovara za svoja djela? Da li to znači da onaj tko ima više, može da udara tamo gdje najviše boli? Kako drugačije objasniti sve ovo prvo sama sebi, pa onda nekom drugom, a na kraju što reći roditeljima ovog malog anđela, njenoj sestri, drugovima…“Izvinite, ali mislili smo da je dovoljno biti pošten… A onda smo otkrili da ako smo mi pošteni nisu drugi, da ako mi mislimo da nečiji život, a pogotovo život djeteta nema cijenu, ima i onih koji misle da ima, da se novcem može sve… Tako bih željela da na kraju ja budem ta koja je pogriješila, da onaj monstrum dobije makar tih 40 godina kad vec ne može dobiti ono što bi trebao i da ih provede u zatvoru, a ne u nekoj bolnici za liječenje psihičkih bolesnika iz koje će biti pušten nakon par godina. Željela bih da bar jedanput mogu reći «pravda je bar donekle zadovoljena».

***

Veki, 23. april 2015.

Recite samo gde i kada da se okupimo zbog Tijane i sve naše dece, dosta je.

***

Tatjana Jazić-Savin, 22. april 2015.

Užasnuta sam današnjim razvojem toka suđenja. Monstrum ima pravo na suđenje, psihijatrijsko veštačenje, kao opravdanje za učinjen zločin, bezbedan prevoz do Beograda… On diše, jede, spava, živi… Da li je Tijana imala pravo na svoju nevinu mladost, sreću, budućnost… Da li su njeni rođeni imali pravo da u sreći uživaju u njenom odrastanju, uspesima i njenom potomstvu? Poražena sam, zajedno sa Tijaninim roditeljima i najbližima. Saosećam kao majka dvoje dece i četvoro unučadi. Stradala je Tijana, niko nije bezbedan od monstruma koji krstare našim prostorima. Usvojimo makar Tijanin zakon, kao saosećanje za njenu izgubljenu mladost i predostrožnost za sve one koje imamo, čuvamo i brinemo. Uz iskreno saosećanje i duboku tugu sam uz vas Tijanini rođeni!

***

Jelena K., 16. april 2015.

Nikada neću zaboraviti tu hladnu avgustovsku zoru kad sam se najednom probudila, da li nekim čudnim predosećajem izazvana. Kao i svih dana do tada, odmah sam otvorila vesti. Uveliko sam spavala kad su se oko 1 posle ponoći pojavile prve informacije o pronalasku otmičara i eventualnom Tijaninom povratku. Portali su bili prepuni komentarima i pitanjima: „A gde je Tijana?“, „Tijanica nam se vraća!“. Smenjivale su se briga, nada, sreća. Svi su iščekivali Tiću. Međutim… Do jutra je bilo prekasno za svaku nadu. Mene je sačekao samo naslov, onaj koji je izazvao neopisivu bol, tugu, ogorčenje, bes i nevericu, koji ostaje svima nama urezan u mislima. Velika nepravda, velika tuga. Ipak, u ovom nesrećnom slučaju, divim se jednoj činjenici – svi mi koji je nismo poznavali, zavoleli smo je kao svog najbližeg. To se odmah videlo i to je samo govorilo – Tijana je bila pravo dete, koje je raslo najispravnijim i najlepšim putem. Čistom dušom, ispunjenom srećom i ljubavlju, koja nije znala da zlo postoji. Zlo, koje joj je zaustavilo život, sve snove, porodicu, prijatelje, muziku… Toliko sam te zavolela da sam poželela da nikad nisam ni saznala za tebe. Bar ne na ovaj način! Trebalo je tek za nekoliko godina da nam se predstaviš. Na nekom velikom muzičkom festivalu bismo navijali za tebe, pevali zajedno sa tobom. Eto, tako je trebalo da bude… Ali… Ostaje nam samo “kad bi bilo…“. Ponoviću se, kao i svako ko je zavoleo ovu devojčicu, pitanjem – Ako je nama ovako teško sve palo, kako li je tek njenim roditeljima i prijateljima? Plašim se da saznam odgovor. Ali neka znaju da ih svi podržavamo, u svemu ovome čime se bore da zauvek održe sećanje na Tijanu.
Ponekad pomislim kako je Bog možda nju, kao oličenje dobrog, izabrao da bude žrtva koja će sačuvati svu drugu decu. Međutim, ne! To nije trebalo uopšte da se dogodi! Nikada, nikome!
Međutim, sada kada se sve završilo i kad već nismo mi mogli da sudimo… Zato neka se usvoji Tijanin zakon! Da se nikad ne zaboravi i da se više nikad ne ponovi ni jednom detetu!
U sećanje na tebe, stalno slušam Rjabinušku, Kaćušu i Sudbu’.

Draga Tićo, počivaj u miru. Zauvek ćemo te pamtiti.

***

Subotičanin, 12. april 2015.

Ja tom monstrumu nikada ne mogu zaboraviti, a kamoli oprostiti. Naravno da nema te kazne koju zaslužuje! No, ako ikada i izađe… Mislim da je pametan i sam bi sebi presudio! To je vrag, a ne ljudsko biće i zna se kako se sa đavolima postupa. Ja bi mu lično golim rukama presudio pa neka robijam ja 40 godina, ne bih se kajao! Kad već nemamo zakon koji valja. Porodici Jurić svaka moguća podrška!

***

Sonja, 04. april 2015.

Za mesec dana je Tićin rođendan… Dan kada se rodila prelepa devojčica, sa velikim plavim očima i sa prelepim anđeoskim licem… Dan kada se njena porodica jako radovala, jer su dobili još jednu devojčicu… Tada njena porodica bila veoma srećna, ali nažalost taj dan će za njih biti istovremeno i tužan i srećan… Tužan, jer njihove malene više nema, a srećan, jer im se rodilo nešto veoma dragoceno… Biće to veoma bolan dan, jer ko će sada duvati svećice, ko će napuniti 16 godina, ko će slaviti taj dan sa svojim najmilijima… Neće niko, jer devojčica koja je trebala da napuni 16 godina, koja je trebala da duva sveće i da se veseli, nje više nema, otišla zauvek, a nije želela da ode… Te mračne i tamne noći, njene plave oči su se sklopile, zaspala je zauvek, zaspala u tami, u strahu u bolu, a probudila se na svetlom mestu, na mestu gde ima samo sreće, ljubavi i radosti, probudila se na jednom oblačku gde su je anđeli dočekali… Tamo su je svi dočekali, anđeli, sveci i Bog… Uzeo je u ruke i zalečio joj rane i dao joj sreću, ljubav i radost… Ona je sada srećna, u to sam sigurna… Sada ona peva, igra i svira i svi su očarani njome i svi se raduju tamo gore… A mi dole tugujemo, plačemo i proklinjemo zašto se baš to moralo dogoditi. Zašto je moralo nedužno dete nastradati i to na takav način. Pa nijedan čovek nije zaslužio da tako umre, a kamoli dete koje nije nikome ništa uradila, koje je bilo srećno, koja se radovala životu… Trebala je ide u srednju muzičku školu, trebala je da završi srednju, da upiše fakultet, da se uda, da se zaljubi po prvi put… Umesto toga, ona je zauvek napustila ovaj svet, da, njoj je sada lepše gore, ali je prerano otišla tamooo… Nikada neće napuniti 16, 17, 18 godina… Njeno mesto je nažalost prazno, ali postoji mesto gde će ona uvek postojati, a to je naše srce… Ona će živeti u našim srcima, bez obzira da li smo je poznavali ili ne, takvog anđela treba da čuvamo u našem srcu, jer nam je odatle niko neće uzeti…Ona je živa kada se mi sećamo nje, kada pričamo o njoj, kada pišemo o njoj, kada gledamo sliku njenu, kada plačemo zbog nje, kada se smejemo zbog nje… Tijana ne sme da bude zaboravljena!!! Ne možemo da zaboravimo takvu devojčicu kao što je ona bila, nikako!!! Ona mora biti u nama, jer pomoću nje, borićemo se za ostalu decu, borićemo se da se ovo više ne ponovi! Ovaj zločin mora da nam bude opomena!!! Moramo da se borimo za Tijanin zakon, jer nijedno dete više ne sme da strada, nijedan roditelj ne sme da oseti bol koju je osetila nažalost Tijanina porodica. Ujedinimo se svi, budimo svi uz Igora Jurića i borimo se uz njega za Tijanin zakon, jer sigurna sam, Tijana sigurno ne bi želela da se ovo dogodi još jednom detetu. Čuvajmo je u našem srcu i borimo se za Tijanin zakon! Ne smemo odustati od toga nikako, čak i ako deluje da nećemo uspeti. Uspećemo, uspeće Igor Jurić, samo ne smemo da predamo… Idemo napred, idemo u bolje sutra za našu decu, BORIMO SE!!!
Tijana, anđele među anđelima, nedostaješ puno ovde dole… Svi bismo voleli da se vratiš i da pevaš i sviraš. Da gledamo te tvoje plave oči, da slušamo tvoj čaroban glas, ali to nažalost zasad nije moguće. Svi ćemo te se sećati, nikada nećeš pasti u zaborav! Počivaj u miru, anđele lepi!

***

Nataša, 03. april 2015.

Pre svega želim porodici da pružim svaku podršku i želju da istraju u borbi za zaštitu svakog deteta uprkos tužnom saznanju da su izgubili ono najvrednije – svoju Tijanu. Neka uteha bude činjenica da posvećuju svoj život očuvanju najlepše uspomene na svoje dete, istina slaba uteha… Zgrožena sam rečima gospodina branioca optuženog izrečenim juče na početku suđenja, gde traži izuzeće suda u Subotici kako bi se njegovom branjeniku „sudilo po pravdi, a ne pod pritiskom javnog mnjenja“. Znate kako: ako se monstrumu sudi po zakonu i pravdi, da, zaslužuje maksimalnu kaznu od 40 godina. A ako mu se sudi „pod pritiskom javnog mnjenja“ onda zaslužuje javno pogubljenje… Pa izvolite, gospodine branioče, birajte…

***

M., 02. april 2015.

Počivaj u miru, lepi anđele.

***

Milica B., 02. april 2015.

Danas počinje suđenje, danas počinje velika borba. Borba sa pravdom koja nije bila zadovoljena tog 26. jula, a nadam se da sada hoće. Nadam se da će ubica biti osuđen ba maksimalnih 40 godina zatvora i bez prava na pomilovanje. Želim puno snage i hrabrosti porodici Jurić, da sve ovo što lakše prođu. I da se konačno usvoji Tijanin zakon!

***

Veki, 01. april 2015.

Na Tijanu i porodicu Jurić misli moja porodica i moji prijatelji, a sutra želim da vam Bog da snage da izdržite i još jednom sve……..

***

Marija RS, 28. mart 2015.

Maloprije sam pročitala naslov u Blicu u kojem je spomenuto ime ove djevojčice i obuzela me je velika tuga i osjetih potrebu da napišem par rečenica. Znam da ništa ne može vratiti Anđela, znam da nijedan komentar ovdje ne može ublažiti bol njenih najbližih, ali valjda me ljudskost tjera da ovo napišem.
Zovem se Marija, imam 23 godine, trenutno živim i studiram u Novom Sadu. Sjećam se tih dana kada je bila u toku potraga za Tijanom, sjećam se da uprkos ispitima koje sam tada imala, nisam mogla da učim i provodila sam vrijeme za računarom i tv-om, nadajući se da će javiti da su je pronašli živu i zdravu. Iskreno sam se molila za nju, jer sam bila veliki vjernik, ali nakon što sam čula šta se desilo sa Tijanom, nisam mogla da se ne zapitam, postoji li Bog? I ako postoji, zašto uzima sebi osobe koje su oličenje dobrote, a ostavlja na zemlji osobe zbog kojih me vrijeđa činjenica da pripadamo istoj vrsti. Nisam poznavala Tijanu, niti njene najbliže, ali sam tog dana plakala kao da mi je bila najbliži rod.
I evo, sada kada pročitah da je zakazano ročište, sjetila sam se opet svega toga i osjetila nevjerovatnu tugu, a uz nju i bijes. Bijes prema monstrumu koji je dao sebi za pravo da oduzme njen život. U tim prvim danima sam željela da mu se desi ono najgore, da bude mrtav, ali sada kada razmislim o svemu tome, nije hrišćanski željeti nekome smrt. Ne želim mu smrt, želim mu da se pati do kraja svog mizernog života i želim da ga stigne pravda. Na kraju svega, Bog će mu najbolje suditi.

Tijana, Anđele, ujedinila si sve dobre ljude. Nažalost, ujedinila si nas na ovaj način. Neka ti je vječna slava, počivaj u miru. Porodici Jurić želim da im Bog podari snage i želim im sve najljepše što se poželjeti može.

Tijanin zakon #podrži

***

Gordana, 26. mart 2015.

Draga Tićo, evo opet 26. Ništa se ne mijenja već mjesecima, suđenje onom monstrumu još uvijek nije počelo, još ga čuvaju kao kap vode na dlanu, još nema ulice sa Tvojim imenom, još nije izglasan Tvoj zakon, od obećanja i priča to je samo i ostalo priče i obećanja… Ali bila bih ponosna na svoju porodicu, oni ne odustaju, na mnoge dobre ljude kojima si svojim osmjehom ušla u srce i ostaješ u njemu zauvjek.

***

MXXXX, 23. mart 2015.

Vortex, u pravu si. Evo jedan primer. Ideš kolima regionalnim putem, nigde žive duše i naiđeš na čoveka koji leži kraj puta. Šta raditi. Ja ne bih stao, nego bih nazvao hitnu, ne zato što me nije briga, nego je možda iscenirano. Tj. on navodno leži, a u šumi ili njivi razbojnici koji kad bi stao, oni bi te opljačkali, premlatili, silovali, ubili…

***

Vortex, 22. mart 2015.

Mnogim dobrim osobama se dešava najgore, mnogo dobrih osoba je rano pomrlo, ubijeno i svi se pitaju zašto – čitajući knjige naišao sam na odgovor: zato što su svi oni više brinuli o drugima nego o sebi i takvim razmišljanjem smatrali da će im se dešavati samo lepe stvari u žiovtu, dešavale im se, ali zlo je često svuda okolo i ko se dovoljno ne pazi, mora uslediti skladna posledica! Budite oprezni, ali nemojte brinuti, jer briga je molitva za ono što ne želite! Kada brinete, u svojim mislima zadržavate objekte koji vas i dalje zabrinjavaju, a što više su vam u umu, to ih on više pretvara u stvarnost.

***

Gordana, 20. mart 2015.

Počet će i suđenje. Napokon. A počet će i igre nadmudrivanja kojima će branioci onog monstruma tražiti sve moguće načine da pokažu kako je on ipak čovjek, kako je kriv alkohol, neki loši trenuci iz djetinjstva, kako nije baš za sve on kriv i bla, bla, bla… Vjerovatno će biti pozvani i neki psihijatri i psiholozi da to i potvrde… Nikada nisam imala veliko povjerenje u sudstvo, od tragične sudbine malog anđela imam ga još i manje. Ne želim da vređam i potcenjujem branioca ovog monstruma, razumijem i da po zakonu svatko ima pravo na odbranu, ali se zapitam da li je to pravo zbilja potrebno dopustiti da koristi baš svaki okrivljenik, zašto se njegova prava ne stave na vagu sa pravima pokojne Tijane, koja je ona imala, a koja joj je on oduzeo? Koje je pravo on one noći dao njoj, da li joj je dao ijednu šansu, makar malu kao zrno pijeska? Želim da pitam branioca kako će moći pogledati u oči porodici Jurić, svim Tijaninin prijateljima i na kraju krajeva kako će moći pogledati sam sebe u ogledalu, kako će pogledati u oči svom djetetu (ne znam da li ga ima ili ne)? Pitanja se sama nameću, ali odgovora nema, osim jednog, da pravo i pravda rijetko kada idu zajedno, da su mnogi zbog dobre zarade spremni zaboraviti na sve ono ljudsko i humano. Porodici Jurić želim da Bog da snage da izdrže sve ove nadolazeće dane, a svima ostalima da pomisle na trenutak šta smo to postali.

***

Bojana, 17. mart 2015.

Kako sam plakala ono jutro kad sam pročitala da su je našli mrtvu, nikad neću zaboraviti to jutro. Imam 2 ćerke, jedna ima 20 meseci, a druga 12 godina.Zaspala sam sa vešću da su ga pronašli… Zaspala i ponadala se da je sve u redu i da će reći gde je Tijana. Takav bol u duši odavno nisam osetila… Ne poznajem porodicu Jurić, a ni Tijanu, ali nema dana da ne pomislim kako je njenoj sestri, mami i tati. Videla sam pre neko veče da je bila emisija na Prvoj, retorspektiva događaja… Ali nisam mogla da gledam, bilo bi mi mnogo teško da sam gledala. Kakav bol osećaju njeni najmiliji kada ja koja je nisam poznavala osećam strašnu tugu. Divna mala Tijana…

***

Milica B., 16. mart 2015.

Noć je opet pala, a zajedno sa njom padaju i moje suze, opet i tako svake noći. Pisala sam već i kao što rekoh nisam je poznavala, ali boli kao da jesam. Idući iz škole pevušila sam pesmu „Rjabinjuška“ i mislila na Tijanu. Gledam u nebo i vidim samo jednu zvezdu tačno ispred mene, verujem i znam da je to ona, devojčica anđeoskog lica i glasa, da je to Tijana. Kako bih samo volela da vreme vratim unazad, da se ovo nikada nije dogodilo. Oprosti, ali gde si bio Bože? Tijana nedostaješ svom tati, mami, sestri, drugarima i svima nama koji te nismo poznavali, ali smo te spletom nesrećnih okolnosti „upoznali“ i zavoleli. Koliko si samo bila bezbrižna… Tvoja dobrota oslikavala se u tvojim predivnim plavim očima. Tvoj osmeh krasio je ovaj svet. I pitanje koje me muči jeste kada je meni ovoliko teško, koliko li je tvojoj porodici. Igoru, Mirjani i Saški želim puno snage i hrabrosti da prođu suđenje i da ne posustaju u svojim ciljevima.. Uvek smo tu da Vas podržimo, da se nikada ne zaboravi, da se nikada ne ponovi!

***

Stefan, 16. mart 2015.

2014. godina… godina sa toliko kise… sada vidim da su to sve bile suze. I to leto je bilo najkisovitije koje pamtim, jer svi su plakali. I jos uvek placemo…da te bar suzama mozemo vratiti. Da smo bar te noci mogli nesto uraditi. Sada nastavljamo bez tebe, kako umemo i kako moramo. I kako bi ti volela. Za sve što dolazi, lutko, znaj da nedostaješ.

***

Sandra, 28. februar 2015.

Velika tuga! Devojčica na samom početku života… Nisam je poznavala, ali žalim za izgubljenim mladim životom! Moje iskreno saučešće porodici :'(

***

Maja, 27. februar 2015.

Tog 28.07.2014. otišla sam u crkvu u svom gradu. Zapalila sveću za zdravlje svoje porodice i jednu za Tijanu. Nisam je poznavala, ali me je vest o njenom nestanku strašno potresla. Kao i većina građana, vreme sam provodila na internetu, društvenim mrežama u potrazi za informacijom o njoj. Verovala sam da je živa, tačnije nadala se i molila. Tog dana, spustila sam sveću među ostale. Nije bilo vetra, nije bilo promaje ni slično. Ugasila se, dok su druge tik uz nju nastavile da gore. Palila sam je iznova i iznova bezuspešno. Nisam sujeverna ni slicno, ali neka jeza, strah i slutnja su mi prodrmale biće. Stala sam, pomolila se Bogu za nju i ponovo upalila sveću. Ostavila i otisla do trafike po novine. Od tog dana pa do dana kada je zver uhapšena nadala sam se i molila Bogu da je živa. Kada sam čula tužnu vest, slomila sam se, slomila kao da je deo mene, moje porodice. Od tada uspavljujem se njenom izvedbom pesme „Sudbo“, pomolim Bogu za svu decu, nju, da nadje mir. Tijana, lutko, počivaj u miru i znaj da postojimo mi koji se borimo protiv tog semena zla.
Tijanin zakon #podrži

***

Sandra, 27. februar 2015.

Samo kada vidim njenu sliku tuga neka u meni uvek dođe ili kad se pomene njeno ime, ali ja ne mogu više da čekam, želim odmah i sada da se kazni monstrum, da nikada ne vidi dan, da mu uvek bude noć, mrak, tama, i da samo čuje Tijanin glas, njene pesme, da umre u mukama, još nisam svesna šta se dogodilo i jedno veliko «zašto je to moralo da se desi ovom anđelu»! Ne ponovilo se, ovo je moglo bukvalno svakome da se desi, jer je monstrum monstrum i od tada gledam sve ove starije ljude  svi mi liče na ovog monstruma. Nekako sam na oprezu od tada, da samo možemo da vratimo vreme, bila bi živa i bila bi najbolja pevačica, đak, umetnik, čovek. Ne znam je, ali kao da je znam. Eto tako i sad dok pišem, teško je kao da je neko moj otišao. Bože, čuvaj nam tog anđela!

***

Tatijana, 25. februar 2015.

Kako je Tijana nestala bila sam jako potrešena za nju, da nisam ni slutila da će monstrum uraditi ovakav sraman čin, da ubije i hladnokrvno da kaže svoja zlodela. Osećala sam da je deo mog imena otišao sa njom. Ako pažljivo pročitate delove mog imena znaćete o čemu Vam pričam. U poslednje vrema na mom facebook profilu podsećam mole najmilije da čuvaju svoju decu, jer bez njih nam je život prazan i težak. Mislila sam da napišem knjigu o njoj, tj. maloj Tijani. Ali otom potom. Pošto sam i ja buduća majka i ako budem rodila ćerku, nazvacu je po maloj Tijani, da njeno ime ne bude zaboravljeno. Ako Bog da, doći ću u Suboticu na njen festival i podržati takvu akciju u znak sećanja na malu Tijanu Jurić. Počivaj u miru, anđele. Voli te cela Srbija i žali što nisi više sa nama. <3

***

Stefan, 22. februar 2015.

Nikada mi se ranije nije desilo da isplačem toliko suza za nekim koga nisam čak ni upoznao, za nekim koga nikad uživo nisam video. A tako bih voleo da jesam. Sada vidim koliko te je bilo lako voleti. Bila je dovoljna samo jedna pesma, jedna reč, jedan osmeh, jedan pogled i već bi se ljudima uvukla u srce. Verujem da si sada na nekom boljem mestu, ali nisi prestala da živiš i dalje u svakome od nas. Tvom tati želim puno snage, da istraje i uspe u svemu što želi da uradi za tebe i za svu decu u Srbiji. Tvojoj mami i sestri takođe želim sve najlepše. Nikada te nećemo zaboraviti. Tvoj anđeoski glas biće sačuvan duboko u srcima svih nas koji te volimo, prelepa devojčice. <3

***

Gordana, 20. februar 2015.

Anđele maleni, šta da Ti kažem? Gledala sam danas jednu emisiju u kojoj si Ti bila glavni lik… Prežalosno, preteško… Toliko bih voljela da ovakve emisije nikad nisu bile snimljene, a pogotovo da Te je dragi Bog sačuvao te kobne večeri… I opet ono „ali“. Nije Te sačuvao onda, nadam se da Te sada čuva, sada kad si uz njega, nadam se da zna kakvog anđela ima u svojoj blizini 🙁

***

Milica B., 20. februar 2015.

„Leto je bilo kad si otišla, ovo leto me na tebe podseća…“ Iako Tijanu nisam poznavala sve ovo boli… Ne prođe ni dan da ne pomislim na nju, na njene divne plave oči i preksrasan osmeh. Svaki put kada vidim neku devojčicu koja liči na nju, ja nesvesno počnem da plačem. Kada putujem, gledam u nebo i pitam se „Gde si bio Bože? Žašto je tako prelepa devojčica morala da napusti roditelje, sestru, nas?!“ Možda bih je jednog dana i upoznala na nekom muzičkom takmičenju. Možda. Ali sva ta nadanja ugasio je nečovek, monstrum! Ne, ne želim da pričam i da mislim o njemu! Želim samo da kažem da se saosećam sa porodicom Jurić i da mi Tijana mnogo nedostaje. Opet, nisam je poznavala, ali želela bih da upoznam njenu porodicu. Da posetim njenu večnu kuću, što ću uskoro i učiniti. A najpre bih želela da je Tića sada živa i srećna sa svojom porodicom, da peva i svira svoje violončelo, da se smeje i raduje sa svojim drugarima. Tijana, za se što dolazi, nedostaješ…

***

Aleksa, 20. februar 2015.

Da samo nije bilo tih paklenih 48h sve bi bilo bolje! Da su odmah pri prijavi krenuli da lociraju možda bi se i uspelo nešto uraditi! Anđele, počivaj u miru! A što se tiče gospodina Đurića, pre svega što se mene tiče za njega treba smrtna kazna, ali gledajmo to ovako. Iako u Srbiji nema smrtne kazne, opet mislim da je veći greh sada ubiti njega, opet, taj koji će izvršiti streljanje vrši greh i ogreši svoju dušu, bolje ga je doživotno staviti u zatvor.

***

Mia, 14. februar 2015.

Drago mi je kada pročitam da će doći do usvajanja Tijaninog zakona. Ali ne mogu da se ne zapitam: zar je bila potrebna tolika žrtva, toliko bol da bismo shvatili? I to pod naporom najmilijih? I da li smo shvatili? Čitam dalje… Nije završeno veštačenje Tijaninog straha… Postoji u našem narodu izreka „biti van sebe od… straha… užasa… bola…“ zar je potrebno reći više? Ako jeste, pitajte one koje su imale sreću ili nesreću da prežive… Neka kažu zaista kako jeste. Neka ustanu svi protiv zla. Piše da je naš anđeo živeo i dva sata nakon napada. Ali onda to nije stradanje iz afekta, privremenog nedostatka razuma, bolesne navale adrenalina da monstrum postigne zadovoljstvo koje se uistinu za njega ne razlikuje od petice u školi, sladoleda koje dobije dete, penjanja na vrh planine… To je užasno ubistvo sa predumišljajem. Da sakrije istinu o sebi i svemu o čemu je anđeo mogao posvedočiti. To je zlo. Zlo i ništa više.
Kažu da Bog voli svu svoju decu. Možda i onoj zloj deci ponekad pošalje anđele ne bi li ih očovečio. Ali šta ti zli tada urade? I o kakvom praštanju i u čije ime govorimo? Ja ga eto ne poznajem.
Mene je stid da pripadam istom rodu kojem i taj nesvet. Stid me je, jer čak ni zveri ne poznaju pojam silovanja i ubistva roda i poroda svoje vrste. Oklevam da kažem bilo kom detetu da živimo u lepom svetu. I želela bih da mogu da se operem od tog stida. Ali znam da ne mogu. Nije ovo stradanje samo jedne porodice, jednog nevinog deteta. Svaki proživljeni dan tog nesveta poraz je za ceo ljudski rod i sve u šta verujemo da bismo ga održali. Pitate me koja je odgovarajuća kazna. Recimo ona koja će trajati koliko i bol svakog člana porodice Jurić. I onolika koliko traje užas svakog bića sa iole ljudskosti koje je o tome išta saznalo. Ima li zaista takve kazne. Dragi Jurići, ja Vam se divim na snazi koju imate. Ja se Vama svima usitinu divim i želim da izdržite. U ime pravde, onakve kakvu smo zamislili na ovom svetu, uprkos skupim advokatima, uprkos zlu koje nažalost ne zaobilazi ni decu. Želim Vam da budete dostojanstveni i jaki. Sigurna sam da će biti teško i mučno. A ja osim recima ne umem bolje da pomognem, pa i to nespretno činim. Oprosti nam Tijana, dete, što nismo stvorili svet koji smo ti obećali. Bolje nismo znali. Nismo umeli. Oprostite, Jurići, svima koji se nadaju da njima zlo ne može da se desi i zbog toga govore šta govore. Oprostite im, jer ne znaju šta čine. I borite se svom snagom dobre strane ljudskog roda za svako zrno pravde koje možete postići.

***

Milan Lane Bandić, 01. febraur 2015.

Draga Tijana,

Nisam te, Anđele poznavao lično. Nisam imao tu sreću da te upoznam. Ali toga dana kada sam čuo da su te našli, umro je deo mene. I to onaj deo koji je verovao u pravdu. Sve dane dok smo te tražili, molio sam se Bogu da te nađemo. Da te vratimo živu i zdravu tvojim roditeljima. U svim ovim mesecima otkad te nema, kroz moju glavu prolazi samo jedno pitanje: Zašto je Bog tako okrutan?! Zašto decu uzima, a ostavlja šljam i ljige da prljaju zemlju kojom gazimo. Veliko je zlo pritislo zemlju, moj Anđele. Nažalost, to zlo je tebe stiglo pre vremena. Nisi zaslužila da umreš. Pogotovo ne takvom smrću. A tvoj ubica će se nažalost izvući. Plakao sam te noći. Plačem i sada dok ovo pišem. Jednostavno, ne umem da objasnim sebi (a ne znam ni da li ću ikad uspeti da objasnim), zašto se takve stvari dešavaju dobrim ljudima. Mislio sam da Božija pravda bira. Uverio sam se: Bira! Ali uzima one najbolje. One najlepše pupoljke koje su trebali tek da procvetaju. Tek da žive. Dobre duše odlaze u Raj, a ološi ostaju. Nažalost. Ali ne brini. Pravda je spora, ali dostižna. Voleće te uvek dvanaest miliona stanovnika Srbije. U to budi sigurna. A ti? Spavaj, Anđele mirno i ne brini. Dokle god je ove grupe, nas koji te volimo, nećeš biti zaboravljena!

Zbogom …

***

MXXXX, 01. februar 2015.

Danas je u Hrvatskoj, onaj monstrum Paravinja tražio od nove predsednice pomilovanje. A suđenje još nije završeno. Zločin se dogodio pre skoro 3 godine. Plašim se da i ovo ne bude isti slučaj. Godinama suđenje, ukidanje presude, ponovo suđenje, pa opet… Biće on redovno u novinama. Ako mu ručak ne začine dovoljno, ima da se žali na nehuman tretman… I hiljade drugih stvari. Kroz par godina on će biti veća žrtva od nesretne Tijane. Nažalost, Tijanin otac je bio u pravu kad je rekao da ga tek sada muke čekaju zbog suđenja…

***

GoPro, 31. januar 2015.

Mislim da je možda jedino rešenje da nam vlast odustane od EU da bi se usvojio Tijanin zakon, jer njen Zakon nije u skladu sa EU profašističkim zakonima po kojima mora da prodje 24h, a u nekim zemljama 48h…

***

Maja, 29. januar 2015.

Ja sam u šoku, još uvek… Iako nisam lično poznavala Tijanu strašno mi je teško. I ljuta sam. Imam dvoje dece. Mogu samo da predpostavim kakav bol je monstrum naneo njenim roditeljima, a tek Tići… Je l‘ moguće da svaki put kad nam dete izađe iz kuće treba da strepimo da li će neki bolesnik da naleti na našu decu i ovo im uradi? I šta sad? On je kao na godišnjem odmoru, a Tijane nema… I treba svi da se pomirimo sa tim? Kako? Sasvim sam normalno biće, racionalno razmišljam, ali kad sam pročitala ceo redosled događaja, ja sam postala toliko kivna i mislim da bih kao svaka ženka koja čuva svoje mlade krenula na krvnika bez milosti. A onda razmišljam, smrt za njega je samo usluga. Treba da živi, treba do kraja života da pati. Ljuta sam i na Boga. Gde je bio u tom momentu? Po kojim to zakonima on ima prava na život, a ona ne? Neki kažu da je životinja, nije on životinja. Životinja ubije samo kad joj preti opasnost, da preživi, da se odbrani. Ona je bila SVE što on nikad nije bio niti će biti. Čak i sad, dok počiva u miru, ona je nešto što on živ za deset života neće biti. Tijana je anđeo, a on je jedno veliko ništa, monstrum, koji ništa u životu nije uradio, pa je sav svoj bes iskalio na jednom malom nevinom biću. Sve moje molitve i ljubav Tijaninim roditeljima i sestri. 🙁

***

Milica – Bajmok, 27. januar 2015.

Ćutim svakoga dana ćutim, svakoga dana suzu pustim i mislim, o Anđelu koji si se uvukao u dušu i telo. Ćutim i nikome ne govorim koliko me boli, o Bože, koliko tek njih boli, one koji su je svakoga dana gledali, slušali i bezuslovno voleli. Naša Tijana živi u meni, u svakom od nas ko oseti bol, za izgubljenom mladosti, ko pusti suzu, moli se Bogu i veruje da naša Tijana ima bela krila anđeoska. Jer anđeo mora da ima njen lik, njen glas njenu nevinost i dobrotu. Ćutim i molim dragoga Boga za sve majke i očeve koji osete najveću moguću bol ovozemaljskog života, da im da snage i da ih vodi kroz život, jer bol je prevelik da bi ga nosili sami. Ja verujem da naš mali anđeo ima posebno mesto u Carstvu Nebeskom, da bezbrižno svira i peva Bogu našem i zajedno sa njim čuva svoje najmilije. Nikada te nećemo zaboraviti. Jer si ti tu, vidim te u očima mog deteta, vidim te u devojčici koja prođe pored mene, vidim te u devojčici koja peva, vidim te. Pevaj, zauvek pevaj, naš mali anđele.

***

Sabina, 26. januar 2015.

I kada sve utihne, ostaje nam LJUBAV <3

***

Vesna, Subotica, 23. januar 2015.

Bila sam na netu tu noć i pročitala vest o nestanku, valjda prvu koja se pojavila. Učestvovala sam u potrazi koliko sam mogla. I te noći kad je potraga nažalost prestala, bila sam budna i videla vest… Šok. Tuga.
Nikada je nisam srela, ni roditelje joj ne poznajem, ali kakve to veze ima, i sad plačem dok pišem ovo… Snimak na kom peva nikad nisam pogledala ni do polovine, nisam mogla… Bila je nekako nestvarna, toliko čista, mila, dobra… Zaista nešto anđeosko izbija iz svakog kadra, nešto od čega se čovek prosto naježi… rastuži… zaplače… zapita… Zašto? Možda je ipak ovaj svet samo prolazna stanica na putu do nekog mnogo lepšeg i boljeg mesta. Tijana, oprosti nama grešnima.

***

Vortex, 22. januar 2015.

Dosta odgovora o svemu se može pronaći u knjizi „Razgovor sa Bogom“. Ima tri knjige, pisac je Nil Donald Volš – od srca preporučujem!

***

v, 22. januar 2015.

Bila sam na moru tada sa porodicom i sinom od 6 godina, toliko sam mislila o njoj, budila sam se noću, budila me je kiša i neka slutnja, plašila sam se za nju, a onda sam dobila poruku da je nađena, gledam oči svog deteta, oči tih anđela su skoro iste i ne mogu da zamislim bol roditelja. Molim te, Tićo, izvini što te uznemiravam, počivaj u miru, znam da si sada dobro.

***

Gordana, 22. januar 2015.

Ne mogu da vjerujem da još nije počelo suđenje; svaki novi dan koji onaj monstrum provodi onako kao na godišnjem odmoru dok ga država hrani, liječi i čuva na račun poreznih obveznika, svih onih koji bi ga najrađe vidjeli mrtvog, onih kojima se „skida“ od plaće, a i ovako je mala i nedostatna, po meni je samo novi i novi šamar; šamar koji svima upućuje i onaj monstrum i sudstvo i država; šamar svima kojima se ovaj anđeo uselio u srce i zauvijek ostao u njemu.

***

Dragana Perić, 22. januar 2015.

Vrlo često se setim Tijanice, i njenih roditelja… I samo mi se zgrči stomak… I pomislim… „a kako li je tek njenim roditeljima…“

***

Lazar, 20. januar 2015.

Čovek sam od 35 godina, imam dve ćerkice, jednu od 12 godina i jednu od godinu dana.
Iako sam čvrst, suze su mi same krenule čitajući, prosto ne znam šta da kažem…
Ako postoji Raj, nadam se da nam se mali Anđeo Tijana smeška iz njega gledajući nas ovako tužne.

***

Milan Maleš, 19. januar 2015.

Posvećeno Tijani Jurić

Bila je puna života
kad pade u ruke tog skota
koji joj život uze
i od nas je oduze

Tuga me obuze
o, Bože, zašto nam
Tijanu uze?
Niz lice kaplju
sad suze,
zašto je mladu uze?

Na nebu ona sad je
sa anđelima
pesme peva
njen osmeh sad
nebo krasi
ona je zvezda
koja neće nikad da
se ugasi

***

Stefan, 15. januar 2015.

Svi su prazni, bezvezni dani isti, prolazni… Prođu svi, al’ samo bol ne prolazi. Vrati se!
Volimo te, Tijana. Nismo te zaboravili i nikad nećemo… Živećeš zauvek u nama

***

Milena, Podgorica, 14. januar 2015.

Gdje si bio Bože??????!!!!!!!
Pelijepog li djeteta…….
Nemam riječi… Tuga… Tuga… Tuga… Svu snagu ovog svijeta njenoj porodici… Tijana… Tijana… Tijana…
Spavaj, prelijepa djevojčice…

***

Chris82, 14. januar 2015.

Šta reći? Pratio sam sva dešavanja u vezi male Tijane. Molio se svaki dan da je nađu živu i zdravu. Nažalost moje molitve nisu bile uslišene 🙁 Kada sam pročitao vest o njoj, da su je našli nažalost ne tako kako smo svi očekivali, nisam mogao da verujem da se to stvarno desilo. Taj monstrum nije imao ni trunke savesti, ni malo ljudskosti. Šta mu je zgrešila jadna devojčica? Zašto? I dan danas se pitam zašto je to počinio što je počinio? 🙁 Počivaj u miru anđele! 🙁

***

Ana, 11. januar 2015.

Nisam znala Tijanu, sve o njoj sam saznala preko medija. Ali od kada je prijavljen njen nestanak zaineresovala sam se za život ove djevojčice. Zaista je u njenom liku bilo nešto što je oplemenjivalo i nju i pretpostavljam sve oko nje. Izgubiti dijete i još takvo i to na kakav način! Svaka riječ je suvišna. Saosjećam sa bolom porodice i molim se za pokoj njene nevine duše.

Drago mi je da je sajt počeo sa radom i svaka vam čast na tome. Ipak za – krenuti dalje – teba divovski napor! Pišem iz Crne Gore i rado bih voljela da sam bliže da vam i nečim konkretno pomognem, koliko je to moguće!

Želim vam svaki napredak, a najviše ljubavi i mira

***

Dunja, 10. januar 2015.

Počivaj u miru anđele prelepi, anđele divnih plavih očiju… Porodici želim svu snagu ovoga sveta… Čitava Srbija je uz Vas…

***

Tijana zauvijek u <3, 07. januar 2015.

Kakva zver? Šta ga je nateralo da ovakvom biću oduzme život? Zar ga nije odvratila njena mladost, lepota, njena nevinost i dečija bezazlenost? Zar ga nije dirnula, uzdrmala i zaustavila panika i užas u njenim lepim, dečijim očima? Nadao sam se da će Tijana da preživi. Nadao sam se da su, njena lepota, njen ljubazni osmeh ili “dobar dan” u prolazu, nekog bezumnika naterali da pokuša nešto nedozvoljenim i kriminalnim metodama. Nadao sam se da je makar to i da će Tijanina mladost uspeti da se izvuče i da će kasnije uspeti da izleči rane. Nažalost, naišla je na nečoveka, naišla je na monstruma, čije je ogromno telo natopljeno velikim zlom, velikim neljudstvom i monstruoznošću. Kako je mogao? Zar nije mogao da prepozna njen strah i molbu: Pomozi mi? Nažalost, moje slutnje se nisu obistinile. Zla sudbina je ispred nje isprečila nečoveka, koji je nežni i mladi izdanak, poput pravog predatora skršio, zgužvao, uprljao i bacio. Kao što u svojoj kasapnici odbacuje nepotrebne delove životinje?! Kakva je kazna dovoljna? Ne postoji takva kazna. Posle ovoga više ništa nema smisla. Nema svrhe, jer njegov život ne vredi ni onog nokta koji je otpao sa ruke ove devojčice. Kako je mogao?

***

Snežana Jovanović, 03. januar 2015.

Tijani… Zvezdici sjajnoj, anđelu nebeskom

Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu?
Tice, cveće, sunce drugamo te zovu;
Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada,
Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!
Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali –
Veru su i ljubav sobom zatrpali.

Al’ već kad si došla u ovu samoću,
Vidiš onu hladnu od mramora ploču,
Tu ureži tvoje nepoznato ime,
Pa dok žižak gori – nek gori pred njime;
A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila,
Zaboravi da si ikad ovde bila.

Jovan Jovanović Zmaj

***

Vortex, 02. januar 2015.

„Srećice naša, mi znamo da nas ti odnekud posmatraš…“ najverovatnije! Kako kažu fizičari: nema ničeg u Univerzumu što nije sačinjeno od energije, kao ni svest; a enregija jednom stvorena se ne može više uništiti, može samo promeniti oblik.

***

Dalila Gülşen Namal, 02. januar 2015.

Živim u Turskoj, ali rođena sam u BiH tačnije u Sarajevu. Pratim dešavanja u vezi male Tijane od prvoga dana i nema te riječi koja bi mogla da opiše ovu tugu što trenutno osjećam zbog nje. Prvo ću krenuti od nje, od tog nesretnog dana kada se zaputila da drugu vrati duks, a djevojčica ni sama nije znala šta bi joj se moglo desiti te večeri. Nije ni slutila, vjerovatno je poznavala taj kraj i mislila je da će sve biti u redu i da je to mjesto mirno i da će se normalno vratiti kući. Međutim, zlo vreba gdje najmanje mislimo da je. Njena majka, koja je svoje dijete najbolje znala i koju je 9 mjeseci nosila ispod srca, doživjela je tragičnu bol koja je nezamisliva. I cijeli život će se morati nositi sa time. Njen otac, koji je svoje dijete volio više nego išta i koji se trudio da joj bude najbolje i koji je imao još 100 planova sa svojoj Tićom, ostavljen je u velikoj boli. Njena sestra, Saška, koja je sve tajne dijelila sa svojom sestrom i sve priče sa njom pričala, sad je prepuštena tome da u svojoj sobi bude sama bez svoje sestre i da ti zidovi više nikad ne čuju njihove tajne, simpatije, priče iz škole. Cijela porodica, uža i šira sada pati i više nema niti jednog načina da se Tijana vrati, ne postoji. A svi sigurno vjeruju da je samo otišla na neki put i da će se ubrzo vratiti svojoj kući, nasmijana i vesela.

počivaj u miru… Tićo :`(

youtu.be/idGSiIODAwM

***

Gordana, 31. decembar 2014.

Anđele maleni, vreme je kad se kiti bor, stavljaju pokloni ispod njega, na sve strane svijetle okićeni prozori, snijeg je zabijelio ulice, prave se snjegovići, čuje se vesela vika djece, ali sve je to pod nekom crnom sjenom, sjenom bola, tuge i ljutnje što Ti nisu tu, što ne možeš da vidiš sve to, da sama okitiš bor, staviš neki ukras na njegovu granu, pogledaš u umotani poklon i razmišljaš što ti je to „Djed Mraz“ doneo, čekas da počne odbrojavanje 3,2,1 pa veselo i radosno povičeš „Sretna Nova godina“… Kao što je neko rekao, željela bih da ovu 2014. zaboravim što prije, da je izbrišem iz sjećanja kao ružan san. To bih željela, a dobro znam da nikada neću uspjeti u tome… Nisam Te znala, a i danas obavezno pogledam stranicu koja je nastala iz tvoje tragedije; pogledam i pomislim kako je život nepravedan i kako je sada tvojoj sestri, ocu, majci? Kako je tvojim prijateljima, učiteljima, komšijama; svima onima koji su Te lično poznavali? Za Tebe znam; Ti si sada među anđelima, gore među zvjezdama, baš sa ovim osmjehom kao na slici; nasmijana, raspjevana, razigrana… Nema crnih boja oko tebe, nema boli, straha… Anđele… Tijana… Sve riječi koje bi čovjek rekao i napisao su riječi pune bola, one Te ne mogu vratiti ma koliko mi svi to željeli, ali ja vjerujem da te one čuvaju. Čuvaju od zaborava, zlobnih ljudi, njihove pakosti i zloće… Kao što Ti čuvaš Sašku, Igora i Mirjanu, kao što čuvaš sve one tebi drage ljude, drugove, prijatelje… Vjeujem da te čuvaju molitve koje svako veče prije sna uputim Bogu… Život nije „fer“,“ne igra pošteno“. Premlada si za anđela, toliko toga je trebalo da se desi na tvom životnom putu, trebalo, ali nije i nikada se neće desiti… A to svem ovom sjaju i blještavilu koje je sada oko nas oduzima boje, bezbrižnost… I krene suza ma koliko se trudio čovjek da ju sakrije, duša boli, uvijek je tu prisutna rana i na njoj piše Tvoje ime…

***

Helena, 30. decembar 2014.

Zaista ne prođe dan da ne pomislim na ovu devojčicu, koju nisam ni poznavala. Približnih smo godina. Dok pišem ovo i gledam deo njenog lica, nije mi jasno kakva zver moraš biti da ovakvom anđelu učiniš tako nešto. I ako znam da ova poruka ne može stići do nje, ja moram napisati: Tijana, u mojim msilima ćeš zauvek biti, smej se tamo gde si, pleši, luduj. Niko nije mogao, ali si ti na, ipak ružan način, ali si uspela da probudiš svest građana Srbije! Smej se, Tijana !

***

Ibrahim Pargali, 29. decembar 2014.

Šta reći, a ne zaplakati, tuga do neba… Kad sam čuo što se ovom anđelu desilo, plakao sam nekoliko dana.. Iako je nisam lično poznavao, bilo mi je toliko žao nje, kao da mi je sestra, jer takav zločin nad ovako mladim i anđeoskim djetetom, sigurno ne može učiniti normalna, krštena duša, nego čudovište u ljudskom obliku, tog monstruma bih ubio sam golim rukama. Jadna Tijana… Nikada je nećemo zaboraviti, živjeće vječno u srcima našim. Anđele naš, počivaj u miru…

***

Princ Mustafa, 29. decembar 2014.

Šta reći, a ne zaplakati… Tijana, živjećeš vječno u srcima onih koji te neizmjerno vole. Tvoj božanstveni lik, tvoj nevjerovatan osmijeh urezan je u srcu mnogih ljudi koji su te zavoljeli… Počivaj u miru i budi sigurna da će jednoga dana prokletnika stići sve najgore.

***

Vjeko Subotica, 29. decembar 2014.

Neka ti je večna slava Anđele. Monstrumu koji ti život uze. I vešala su mu preblaga kazna.

***

Pavle, 28. decembar 2014.

Predivna Tijana, počivaj u miru, nikada te nećemo zaboraviti, živećeš večno u svima nama!!!
Puna podrška gospodinu Igoru Juriću u borbi i istrajnosti protiv monstruma i manijaka, moramo biti kao društvo spremni za odlučnu borbu protiv takvih „ljudi“, mada svako ko je u stanju da uradi tako nešto za mene nije i nikada neće biti u stanju da se nazove ljudskim bićem.

***

Boban Cvetković Niš, 28. decembar 2014.

Umesto cveća (od Bobana Cvetkovića)

Tu gde si nekada bila ti,
sada su sećanja i tuga samo ostali.
I vreme dok polako prolazi,
bol i praznina neće nikada otići.

Tu gde si nekada bila ti,
umrla je sva radost i tvoji sni.
Kako može da se oplače i da se zaboravi,
kako može da se razume i da se oprosti.

Tu gde si nekada bila ti,
sada su samo neispunjeni snovi ostali.
Praznina koju ništa ne može da popuni,
i svako sećanje na tebe srce rastuži.

Tu gde si nekada bila ti,
samo su jecaji jedne mladosti ostali,
i ljubav i radost i sreća i reči,
nikoga nije bilo da ovaj užas spreči,
nad ovim bezumljem poražen čovek je ostao da kleči.

P.S.: (Nekada jako davno digao sam ruke od pisanja, jer još tada sam video da nema za koga. Vidiš, ipak je imalo za koga, ali više nemam volje za pisanjem. Ovu sam pesmu napisao za tebe, umesto cveća na tvome grobu, da iskupim ovaj stid što osećam u sebi što sam čovek i što osećam odgovornost za ovaj bezuman svet.)

28.12.2014. godina. Cvetković Boban Niška Banja, Niš.

***

Mia, Cetinje, Crna Gora, 28. decembar 2014.

Za svojih petnaest godina napravila je više nego što ljudi urade za ceo svoj život. Nikada neću zaboraviti sve te dane, snove o njoj, buđenje i pretraga informacija na internetu. Samo sam se nadala da će se javiti da je nađena i da je zdrava! Kada sam čula vijest da se nikada više neće vratiti, prvo sam pomislila na njenu porodicu i srce mi je stalo! I ja imam sestru! Bol je nepodnošljiv samo misleći na to… Ona je po svemu bila zlatno dijete i anđeo sa neba. Ostala nam je urezana u mislima i u srcu za čitav život. Ona je zaslužila da prođe prvu ljubav i da nađe svoj put i uživa u životu i da ima decu… Ne znam način na koji da se osudi ubica… Smrtna kazna? Nekako mi se čini da bi mu olakšali. Da živi? Ni to ne zaslužuje. Na kraju, on nije čovjek.
Veliku podršku i saosjećanje šaljem Tijaninoj porodici, rodbini, drugarima i svima koji su je znali. Ima nas tako mnogo koji je pominjemo i pomislimo na nju često iako je nikada upoznali nijesmo. Zato živjeće ona u srcima ljudi i dok je god života na Zemlji njeno će se ime čuti. Njen divan glas i tople oči.
Počivaj u miru anđele mali… Nadam se da si na nekom ljepšem mjestu…

***

M, 28. decembar 2014.

Možda je moglo biti sprečeno. Ne samo oko signala telefona nego da je bar policija blokirala sve okolne puteve. Ovde sam pročitao potpunu rekonstrukciju događaja. Znači ne mogu da verujem. Za više od 2 sata taj monstrum nije sa njom prešao granicu ili krenuo prema jugu i prešao stotine kilometara… Nego se vozao Bajmokom sa njom onesvešćenom, gde su je svi tražili i još ladno prošao pored kuće njene babe i dede. I da ga nisu mogli uhapsiti. Počivaj u miru, Tijana.

***

Maja, 27. decembar 2014.

Pet meseci kasnije ja i dalje ne mogu da razumem kako je ovo moglo da ti se desi… Nisam te poznavala, ali ne prođe ni dan, a da ne pomislim na tebe i pakao kroz koji si prošla te večeri. Jedina uteha je to da si možda sada na nekom boljem mestu, mirna i bezbrižna i da večno plešeš… Počivaj u miru, neću te zaboraviti.

***

A:), 27. decembar 2014.

Ja i dalje ne mogu da verujem da je ovakva devojčica doživela tragičnu sudbinu… Predivna je:)
Sve pohvale za sajt i podrška za Tijanin zakon 🙂
Anđele, počivaj u miru <3

http://www.dodaj.rs/f/1b/LQ/wnB4Gzc/andjeo.png

***

Tea, 27. decembar 2014.

Nisam je ni znala, ali mi je žao do neba, tako je nevina. Svaka čast roditeljima i ljudima koji su uradili ovu predivnu stranu, da ostane i da podseća kakav je predivan i talentovan anđeo bila Tijana.

***

Milica, 27. decembar 2014.

Tijana, nikad nećeš biti zaboravljena i nikada nećemo oprostiti, čuvaj nas, anđele.

***

Zoki, 27. decembar 2014.

počivaj u miru

***

Vortex, 27. decembar 2014.

Žao mi je što je sve ovo zbog nečega moralo da bude ovako… Ali moram reći još nešto, da greška koju narod pravi je što nastave da budu usredsređeni na neprijatne situacije koje su ostale u prošlosti i ne mogu se promeniti, a tako samo izazivaju u sebi reakcije da se sa tim ponovo susretnu ili čak iskuse isto! Zato bi možda mogao sajt malo da dobije svetliju boju i neke tekstove preforumulisati, skratiti nešto, jer sajt trenutno budi tugu, bes, mržnju, osvetu, sve te niske emocije koje nisu u skladu sa osećajem kakav svi želite da imate, a to su mir i sloboda. Znajte da sve što nam se mimo toga dešava ili činimo drugom je zbog neznanja. Ljudima će biti mnogo lakše kada oproste. I za kraj još nesto „da se nikada ne zaboravi“ takva rečenica je fokus na – zaboraviti. Dakle, Tijana, uvek ćeš nam ostati u sećanju… Hvala.

***

Dragan Mićić, 27. decembar 2014.

Biblija – reč Božja govori o tome da je Bog večna ljubav i milost i da je on iz ljubavi prema čoveku stvorio plan spasenja po kome će jedna od ličnosti Božanstva – a to je Gospod Isus Hristos doći na ovaj svet i položiti svoj život kao žrtvu za grehe čovečanstva da bi ga spasio od greha i večne smrti koja je posledica greha.

Božja reč kaže:

„Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost.“ ( Jeremija 31. 3 )

„U malom gnevu sakrih za čas lice svoje od tebe, ali ću te večnom milošću pomilovati, veli Izbavitelj tvoj Gospod“ ( Isaija 54. 8 )

Smrt je neminovnost sa kojom se suočavaju svi ljudi na ovoj planeti, ali u kontekstu Biblije i učenja o Bogu kao večnoj ljubavi, Bog će svim ljudima dati drugu priliku, jer Bog razume čoveka i njegovo obitavanje u poretku greha i smrti i kroz drugu priliku daće mu mogućnost da se ponovo susretne sa svojim bližnjima i ostane sa njima večno u raju na novoj zemlji koju će stvoriti kao dom ljudima.

Naravno, Bog će morati da osudi greh i da pokaže jasnu liniju razdvajanja između greha i pravde i on nikada neće dopustiti kompromis sa grehom, ali će kroz drugu priliku dati čoveku mogućnost da odbaci greh i da usvoji principe pravde i time uđe u večno Božje carstvo.

Pozdrav

Dragan M

***

Sanja G., 27. decembar 2014.

Ima li većeg poraza? Još se pitam… Ima li većeg poraza od tog jutra? Jesmo tj. jesam li dala sve od sebe kako bi te lakše pronašli, kući vratili? Toliko fotografija srećne devojčice, bezbrižne, toliko slika… Pomislih, nijedno dete neće biti ovako nasmejano ako ga neko drži protiv njegove volje, ako je oteto, ucenjeno… Ima li nekih fotografija gde je anđeo ovakav imalo prizeman da bi ga ljudi poznali ako je vide slučajno, spuštene glave, ozbiljnu, pokorenog sjaja, kako bi nam dala još malo vremena da je nađemo, možda je neko oteo… Našla sam par snimaka i napravila video na kome se vidi kako pričaš, kako izgovaraš, kako pevaš, kako gestukuliraš, kad-kad ozbiljna, tužnjikava zbog neke pesme… Posmatrala sam svaki pokret iz svakog ugla pokušala da zamislim kako bih te možda negde spazila slučajno i pomogla ti. Svako micanje tvoje… Tako sam te i upoznala, u to vreme nastanka videa, apela za pomoć, upoznala te i prezime sam čak zamenila greškom, jer je slično za slovo ili dva nosila moja drugarica iz razreda nekada… Ispravila sam to. Postala si nam svima bliska, svima koji smo te tražili, apelovali… A onda su počeli da prolaze neki dani, u tišini, teško… Svaki dan sam mislila na tebe, proveravala jesu li te našli, da li je neko rekao da te je video i gde. Ma svi smo čekali i čekali… Sećam se nemoći, sve su uradili, tražili te. Prenosili nama, koji smo te čekali, čekali u nekim novinama, na nekim vestima, da te i kući čekaju tvoji… Sećam se i neke debate tada u društvu, svi smo podizali i svest i svesnost, o tebi, rekoh tad „Ma kako ljudi tako kažete!? Tu je ona…? Kod nekoga??? Dečka, drugarice?! Znali bi ljudi, otac, majka i sestra. Pa oni su svaki beton rukama iščupali, jer se tako traži dete, svaki kamen prevrnuli i svaku vodu prosejali!!!“ Nema nje… Čekamo! Čekam. Osluškujem. I nemoć… Jutro je svanulo, jer mora… Ustala, pošla da umijem lice. Radio uključen, neka čudna tišina bez muzike, voditeljka kaže, uključenje uživo… Ne čujem, spavam… I hodam… I rečenica „…Ubijena Tijana Jurić…“ Zaboga! Stalo je! Sve je stalo! Stale su misli, dah, vreme, zvuk sve se zaledilo… Trajala je rečenica večnost. Reč može da ubije… Da ubije vreme i sve što je živo… Da zaustavi… Sve… A onda… Poraz. Razočarenje. Tuga. Očaj. I… I bes, pravi pravcati Bes… Pa opet u krug… I opet… I sad… Danas… Stala je da visi užasna činjenica u vazduhu i vremenu, nema Tijane!… Nece doći, nemoj čekati… Suze su te koje nisu stale, niti će stati… Jer kad se nad anđelom plače, taj plač je kosmički i večan je… Počivaj u miru… Htedoh da ti kažem koliko nam svima značiš i koliko si i moje dete i moj drug i moj kolega i moj prijatelj… Večno.

***

Ana, 27. decembar 2014.

Tuga do neba 🙁 da se takav užas desi ovako divnom i predivnom detetu? 🙁 Samo kad gledam fotografije sve mi je jasno. Da je ovo dete bilo divno i lepo vaspitano u ovom poremećenom sistemu vrednosti gde se devojčice njenog uzrasta svakako ponašaju… Ali ne! Tijana nije bila takva i to je još žalosnije što je nastradalo takvo divno dete pred kojom je bila blistava budućnost. Sve zbog isfrustriranog i ružnog psihopate koji je morao na nekom da iskali svoj bes zbog sopstvenog promašenog i praznog života. Da je pravde on više ne bi udisao kiseonik na ovoj planeti i umro bi u mukama, a ne da ga država štiti od ostalih zatvorenika tj. u samici! Pratila sam slučaj iz Nemačke i to od početka, veliki je ovo nažalost poraz „države“ Srbije i njenih glupavih zakona i institucija… O predsedniku da ne pričam, koji nije bio u stanju da odgovori na pismo Tijanine sestre i prijatelja? Ili da bar izjavi saučešće u medijima? Ne, građani su bitni samo kad su izbori i na njih se gleda kao na broj. Da su odmah locirali telefon i patrole proveravale auta možda bi se moglo i sprečiti? Da su, ali nisu? 🙁 Zbog nekih nadležnih koji su ostali gluvi na molbe da se locira telefon, jer nije njihovo dete bilo u pitanju. „Poštujući neki glupi zakon“, zar nema više ljudskosti i saosećanja u tuđem bolu i brizi? Država je zakazala kao i uvek… A prokleta sudbina šta je li je već? Nije htela drugačije nego da Tijana krene sama tuda baš kad se monstrum motao… Nema reči utehe, ne ponovilo se više nikad, a ostaje večni žal za ovim izgubljenim divnim detetom. Pesma Ž. Lauševića je jako lepa i emotivna, puna skrivenog besa. Saučešće porodici male Tijane. 🙁

***

Slavica, 27. decembar 2014.

Srce moje lepo, za tobom sam se isplakala, kao da si mi dete rođeno.
Ne znam što reći, a da već nije rečeno.
Ja verujem da ti živiš sada u boljem svetu,
gde nema nasilnika i ubica.
Ljubim te, anđele moj lepi!!!

***

Vlado, 27. decembar 2014.

Juče, na televiziji, Tijanin otac je rekao stravičnu istinu. „Trebalo je samo 14 sekundi da se locira Tijanin telefon“. Policija nije odreagovala. To je naš pravni sistem, to je policija koja ne radi ništa dok ne bude naterana. Tijanin ubica će biti osuđen, nadam se zasluženom kaznom, jer ovde je i to diskutabilno, ali da li ljudi koji su trebali da lociraju Tijanin mobilni telefon i da je na vreme pronađu, ljudi koji su možda najkrivlji što Tijana nije živa, da li ti ljudi mogu imati miran san.

***

Mirjana, 27. decembar 2014.

Anđeo i mesija,
sunce s’ neba što sija.
Bez nje svaki zvuk,
pretvorio se u muk.
Tvoje oči, pile,
ljubav su samo snile.
Tvoje srce kuca i dalje,
snagu svima, kad zatreba, šalje.
Tvoj glas nek’ se večno čuje,
svakog da rasplače,
obraduje.
Tvojim glasom, mila,
Janka si probudila,
zaplakaše crne oči
zbog te strašne, zlobne noći,
i da zaspu više nikad,
nikad neće moći…

***

Branka Nazarov, 27. decembar 2014.

Tuga do neba! Hvala što ste pokrenuli ovaj sajt! Sva podrška, da se svim sredstvima predupredi zlo bolesnih umova!

***

Nikolina, 27. decembar 2014.

Ovako divne oči, ovako lijep osmijeh. Zašto?

Da se pamti, da se ne zaboravi… Tijana Jurić zauvijek!

***

Rajka, 27. decembar 2014.

Iako sam daleko od Srbije jako me potreslo to što se desilo Tijani. Svaki dan sam pratila po novinama šta se dešava nadajući se da će pronaći Tijanu. Onog dana kad sam pročitala da je pronađeno njeno tijelo nisam mogla zaustaviti suze, osjećala sam se kao da sam izgubila najvoljenije biće. Kao majka troje djece mogu samo da naslutim bol kroz koji prolaze Tićini roditelji i sestra. Neka im dragi Bog da snage da izdrže.
Tijana, anđele počivaj u miru, nadam se i molim Boga da se ovakva tragedija nikada ne ponovi

***

Bravo, 27. decembar 2014.

Osuđujte smrt ove devojke. Osećajte se bolje.

***

Marija, 27. decembar 2014.

Kao što je neko već napisao, posle ovih tekstova puno je teže nego kada se saznalo da je Tijana nestala. Prvo što me je duboko pogodilo je kako su se policija i tužilac poneli?! Tijana se možda mogla spasiti da se samo bar pokušalo!! Taj javni tužilac i ti policajci bi trebali sami sebi da daju otkaz, da im se oduzmu legitimacije zauvek. Ne razumem, koje čekanje kada je očigledno ako deteta nema, a nađena je jedna patika i slomljen nokat da se nešto strašno i očigledno desilo? Čemu čekanje?! Ne radi se ovde o nikakvom zakonu, nego o velikoj neprofesionalnosti i nemaru, zakonu se uvek moze progledati kroz prste kada su u pitanju ozbiljne stvari!

Rado ću podržati Tijanin zakon, ali bilo bi jako važno da se taj zakon ne odnosi samo na maloletnu decu, nego da zakon važi za svakoga za koga se sumnja da može biti otet ili žrtva krivičnog dela.

Sajt vam je jako lep i mislim da vas Tijana gleda sa neba i da je ponosna na vas i vaš rad! 🙂

***

Lidija, 27. decembar 2014.

Šta reći što već nije rečeno… Velika žalost je pre svega za porodicu, za prijatelje, ali i za celu Srbiju. Izgubili smo jednu devojčicu anđeoskog lica, glasa i talenta. Ujedinila si nas Tijana, ujedinila si sve nas koji te nismo poznavali i sve one koji su te poznavali. Ustajali smo i išli na spavanje u mislima sa tobom tih paklenih 13 dana i nadali smo ti se. Danas se nadamo da će neko opet da nas čuje i da pomogne drugoj deci, ako već nisu tebi!
Počivaj u miru anđele!

Tijanin zakon! #Podrži!

***

Aleksandra, 26. decembar 2014.

Sva podrška porodici koja u tako velikoj tuzi pokušava da učini nešto plemenito za ovo društvo. Kada bi moglo, zaista bi takvi manijaci trebali da dobiju smrtnu kaznu, ovako 40 godina bez pomilovanja je jedino što je taj sadista zaslužio! Nadam se da ćete imati snage da istrajete u svemu što ste započeli i hvala vam na tome. A svi smo uz vas…

***

Vortex, 26. decembar 2014.

Moje saučešće porodici. Zakon Privlačenja glasi „ne postoji slučajnost, sve ima svoj uzrok – kakve su ti misli takav ti je život, sreća je u nama“ samo tu ne razumem dugo se pitajući, kako je onda moguće ili šta je bio uzrok da tako pozitivna i srećna osoba dođe u onakvom spletu okolnosti koji nema nikakvog sklada sa životom kakvog je dugo imala?! Počivaj u miru, Tijana.

***

Nataša iz Egipta, 26. decembar 2014.

Kada je Tijana nestala, svako jutro – čim otvorim oči, tražila sam na internetu vesti o njoj i očekivala da ću pročitati da je oteta, ali uspešnom akcijom policije pronađena. Stalno sam razmišljala o njoj i užasno me je potresla vest da je zauvek sklopila svoje predivne, anđeoske oči.

Gospodine Juriću,

Divim se Vašoj hrabrosti i dostojanstvenosti. Pored neizmernog bola i patnje, nikada niste rekli ništa nepristojno ni uvredljivo za osobu (ne mogu da kažem čoveka, jer to nije) koji je Tijanu otrgao iz vaših zagrljaja. To svima pokazuje kakav ste čovek i uz kakvog oca je Tijana rasla.

Žarko bih želela, ali znam da Vam ne mogu pomoći rečima, samo želim da znate da postoji neko na drugom kraju planete ko misli na Vašu mezimicu i iskreno deli Vašu bol.

***

Vanja, 26. decembar 2014.

Da nam bezbednosni sistem nije tako trom i inertan. Signal mobilnog telefona može da se locira za nekoliko minuta. Procedura za dobijanje potvrde lociranja mora da bude veoma brza

***

Goran, 26. decembar 2014.

Ne dozvolimo da se ovako nešto više desi ni jednom detetu u našoj zemlji.

***

Sa Ga, 26. decembar 2014.

Bila je čast i privilegija gledati ovo dete kako odrasta.

Nedostaješ!!!

***

Marija, 26. decembar 2014.

Svaka čast Tijaninim roditeljima, kada su smogli snage za sve ovo. Uz vas smo.
Počivaj u miru, Tijana.

***

Valerija, 26. decembar 2014.

Velika tragedija će iznedriti, vidim, veliku akciju, veliko delo! Punu podršku imate za ovo što radite. Da se nikad i nikom ne ponovi! Nažalost, Tijana je žrtva, ali Tijana ima novi život kojim nas budi iz letargije, kojim nas opominje da ne ćutimo, kojim nas okuplja da bismo bili Ljudi.

***

Marija, 26. decembar 2014.

Nećemo dozvoliti da se zaboravi ovaj anđeo. Počivaj u miru.

***

Biljana, 26. decembar 2014.

…beskrajno tužno…

***

Milica, 26. decembar 2014.

Lutko, nadam se da, tamo gore na nekom lepšem mestu, bezbrižno plešeš…

***

Jelena, 26. decembar 2014.

Dušice mila, anđele na nebu, jedina uteha koja je ostala posle tebe je ta da si na mestu gde te niko više ne može povrediti. I oprosti nam što te nismo sačuvali od zla.

***

Saša, 26. decembar 2014.

Ne odustajte od ovog sajta, ako već država neće ništa da uradi da bismo bili informisani, onda neka to rade ljudi dobre volje, imaćete maksimalnu podršku. Prelepa devojčica, ne mogu ni da pokušam da razumem šta treba biti u glavi bolesnika da je spreman da naudi osobi ženskog pola, pogotovo maloletnici. Katastrofa kakvi nas ljudi okružuju.

***

Saida, 26. decembar 2014.

Prošlo je 5 meseci otkad se ta tragedija desila, al’ kao da se jucče desilo. Tijana mi je još uvijek u mislima. Nisam je poznavala, al mi je ušla odmah pod kožu. Tako je lijepa, samo treba slika da se pogleda, vidi se da je bila dobra, nežna, anđeo mali. Imala je prelijep glas. Jedina uteha je da je sad gore sigurna i sa melajčadima, jer je i ona jedan. Tijana, nikad te zaboravit neću 🙁

***

bos_labrador, 26. decembar 2014.

Tijanu nisam poznavao, čuo sam preko medija da je oteta djevojčica odmah me zanimalo šta je to, danima sam provodio na društvenim mrežama i molio se da ju pronađu živu. No to se nije desilo, kada sam čuo da je ubijena suze nisam skrivao plakao sam danima. Za nekog je sve to ludo „zašto plakati ako nekog ne znaš“. E, pa to je druga stvar, kad bi kamen mogao da čita i on bi zaplakao. Počivaj u miru, mali anđele. Nikad te nećemo zaboraviti. Sućut porodici, nemojte da vas tuga ubije Jurići. Pozz iz Bosne.

***

Marko, 26. decembar 2014.

Napokon, posećivao sam tijana.rs jedno 2 meseca nikako da se završi. Drago mi je sto ste uspeli da završite sajt 🙂

***

A, 26. decembar 2014.

Lutko, ja sam rešen da večno s tobom plešem…

***

Marko, 26. decembar 2014.

Kako vreme prolazi nekako svi mi zaboravljamo. Izbegavamo da se setimo ružnih stvari. Sve što se nama ili bližnjima našim nije dogodilo zaobilazimo i prelazimo na drugu temu. Jednostavno strah nas je nekad i da mislimo o tome šta može da nam se desi. Smrt usled bolesti i prirodna smrt na kraju krajeva predstavlja nam šok i traumu za ceo život kada je naša najbliza okolina u pitanju. I kako ja sad da ostanem ravnodušan kada vidim ovaj sajt? I sam sam već zaboravio šta se desilo u avgustu. Devojčica se vraća kući i neko joj na silu ugasi život uz najgore muke.

Da li mi imamo zakon koji ovo može da kazni? Ko to može da kazni? Da se bar malo neka pravda pokaže.

Može minorno i malo. U tragovima. Jer ne postoji ni zaslužena kazna niti se rečima može opisati kakvu je muku ovaj manijak poremećeni zaslužio. To malo i minorno mogu odraditi naši sugrađani koji su na odsluženjima kazni u zatvorima. Učinite mu robiju bolnu, strašnu i da poživi što duže u mukama. Želim mu dug i paklen život!

Saučešće porodici. Nađite nekako snage za dalji život. To bi Tijana sigurno volela.

***

Milan Petrović, 26. decembar 2014.

Vidi se da je bila dobra osoba, pametna i lepa. Teško je meni kao nekom sa strane koji sam pratio celu situaciju u medijima i emotivno prolazio, a kamoli njenim roditeljima. Dragi roditelji bol je velika, ali budite ponosni, imali ste dete za primer, jednog anđela, nećemo je zaboraviti nikada!

Kada ponovo se sretnemo

Kada ponovo se sretnemo svi,
na jednom lepšem mestu,
tu ponovo ćeš biti ti,
vesela, svoja i slobodna.
Vreme ovde ne staje,
i svaki dan nas čini starijim,
a gore u hramu, ljubavi, boga,
ti si ista, lepa i svoja.
Sad se smeješ, pevaš i licem blistaš,
sa anđelima, družiš se i igraš.
Oprosti ljudima, jer grešimo svi,
navikni nas na život gore, gde sada živiš ti.

Posvećeno Tijani Jurić
(Milan Petrović, Čačak, Srbija, decembar 2014)

***

Ljubica, 26. decembar 2014.

Suze same idu… 🙁

***

Ivana, 26. decembar 2014.

Dušo moja, neka te anđeli čuvaju!

***

Sonja, 26. decembar 2014.

Ja ne mogu da verujem, ovo je strašno. Jako sam se potresla kada sam čula, danima sam bila u šoku i još sam, jer ne verujem kako neko može da naudi takvom detetu! Anđele, počivaj u miru! Nećemo te zaboraviti! Uz Vas sam čika Igore. 🙁

***

Ivona, 26. decembar 2014.

Nije postojao momenat kada pročitam bilo šta o njoj, a da ne zaplačem. Bol porodice ne umem ni da zamislim kada mene ovoliko boli. Znam da si na divnom mestu.Čekaj nas dok se ne izborimo sa demonima ovog sveta. Počivaj u miru ljubavi.

***

Milan Kojadinović, 26. decembar 2014.

Plačem nad sudbinom male Tijane, malog anđela.

Tražim smrtnu kaznu za monstruma koji je mučki počinio zverstvo nad nevinim životom.

Tražim smrtnu kaznu za svakog monstruma kome će pasti na pamet da se ikad više ovako nešto ponovi.

Saučešće porodici.

***

Amster, 26. decembar 2014.

Tragična sudbina anđela Tijane Jurić me je ogromno potresla, jos uvek mada nisam poznavao niti nju niti ikoga od porodice!

Porodici iskreno i najdublje saučešće! Divim im se na svemu i delim njihovu bol. Da mogu vratiti vreme nazad… Eh, odmah bi to uradio!

Onom bezdušnom monstrumu nema mesta na ovoj zemaljskoj planeti gde će moći da se sakrije! A monstrum zaslužuje takvu kaznu da bi mu bilo draže da mu je suđeno mučenje za vreme 17-tog veka… jer šta bi doživeo to ne može ni da sanja! Neka se nada što dužem boravku u zatvoru! A smrtna kazna bi mu bila samo brz način… Au… Šta ga čeka samo da ga se dokopamo… Al’ čekaćemo ga pa makar i 40 godina!
Porodici Jurić bezgranična podrška i zauvek, milioni ljudi je sa vama u vašoj boli i dajemo vam totalnu podršku! Anđele Tijana, počivaj u miru!

***

va014, 26. decembar 2014.

Biće pravde! Možda nekad bude spora, ali će je biti!

***

Karolina Kitić, 26. decembar 2014.

Svaka čast na ovom sajtu. Jako je žalosno što se to moralo desiti Tijani da bi neko počeo da razmišlja u ovoj državi kako da zaštitimo našu decu. Nikad je nećemo zaboraviti. Ona je bila stvarno kao anđeo. Ja nemam reči za tog monstruma. Zaslužio je smrtnukaznu. Čak bih i to bilo premalo za njega, on je utelovljenje samog vraga. Nemam reči. I pitam se Bože dragi, koliko još monstruma šeta među nama, a nismo toga ni svesni??? Srbijo, probudi see!!! Ne dozvoli da se ovako nešto opet dogodi! Ne smemo dozvoliti da se ovako nešto opet dogodi!!! Moramo se boriti da naša deca budubezbedna!!!

Iskreno saučešće porodici Jurić

***

Karolina Kitić, 26. decembar 2014.

Još uvek i posle pet meseci posle tog kobnog jutra kad sam ustala da idem na posao i čula da je Tijana pronađena na mestu udaljenom samo par kilometara od centra mog Svetozara Miletića, nisam mogla da verujem svojim ušima. Sve te dane sam proživljavala sa nadom da će je pronaći živu i zdravu. I ja imam dvoje dece i u potpunosti sam suosećala sa njenim roditeljima. Ali nažalost nije se to desilo. Jako je žalosno da živimo u takvom svetu gde nema nikakav zakon da zaštiti našu decu. Tijanin zakon je nešto najvrednije što se mogli smisliti. Svaka čast Igoru Juriću da posle svog tog bola se bori za to da se više niti jednom detetu ne desi što se nažalost desilo njegovoj Tijani. To je velika hrabrost i snaga. I hvala mu na tome do neba. Mi nikada nećemo zaboraviti njegovu Tijanu I uvek će nam živeti u srcima. Iako je nisam poznavala lično, ali imam osećaj kao da je znam čitavog života. Posle preleda ovog sajta, slika, video snimaka. Ona je bila zaista anđeo sa neba. Počivaj u miru, anđele. Znam da nas negde sa neba posmatraš. Večna tis lava. Ja ću na svojoj profilnoj na Facebook-u nositi tvoju sliku iz poštovanja i u znak sećanja na tebe!!!

***

Nebojša K., 26. decembar 2014.

Ništa ne mora da se kaže, dosta je to kad vidite sliku i da suze same krenu. :'( Počivaj u miru, anđele mali <3

Sajt urađen vrhunski, sve pohvale. Pozdrav

Nebojša

***

Bojan, 26. decembar 2014.

Čini mi se da ne prođe dan da mi ovaj anđeoski lik ne izađe pred oči. Ne prestajem da se pitam „zašto?“. I ne mogu da zamislim da postoje ljudi-sotone, tu, među nama. Anđele, počivaj u miru, na nekom, nadam se, boljem mestu od ovoga.

***

Stefan M., 26. decembar 2014.

Kada sve ovo pročitam, osećam se kao da se sve desilo juče, a evo prošlo je 5 meseci od tog strašnog događaja. Sajt je odlično napravljen i sada znam da se Tijana nikad neće zaboraviti. Tijana, počivaj u miru.

***

:), 26. decembar 2014.

Ne mogu da verujem da je ovako lepa, dobra i pametna devojčica doživela to. Stvarno je bila divna.
I odličan sajt, svaka čast! 🙂

***

Taša, 26. decembar 2014.

Šta reći, a ne zaplakati. Nisam je poznavala lično, ali bila mi je draga kao dete iz komšiluka. Moja deca su se sa njom družila. I uvek kada vidim taj mio lik anđela, oči mi se napune suzama. Majka sam, pa to biće gledam srcem. Anđeo je sada na nebu, a trebala je biti tu. Da svet osmehom krasi.
Počivaj u miru, Tićo.

***

Jelena, 26. decembar 2014.

Srećice,
počivaj u miru…<3

***

Jovana, 26. decembar 2014.

Iskreno saučešće porodici Jurić. Tijanina sudbina nas je sve duboko potresla i pogodila, sa strepnjom smo iščekivali vesti o njenom pronalaženju. Sve pohvale organizatoru ovog sajta. Mala Tijana je ujedinila ne samo Srbiju, nego smo dobili podršku i od drugih ljudi iz ostalih zemalja. Nju nikad zaboraviti nećemo, njen lik ćemo uvek pamtiti, a njeno prelepo pevanje uvek slušati. Sigurna sam da smo svi složni u tome da na bilo koji način pomognemo porodici Jurić i da uradimo sve ono što je u našoj moći. A Tijana će uvek ostati u našim srcima.

***

Vera, 26. decembar 2014.

Najiskrenije saučešće porodici. I nakon 5 mjeseci, još uvijek ne mogu da vjerujem da Ona više nije tu.
Bila sam u toku cijele priče od samog početka i na kraju svega mogu samo da kažem da mi je žao što živim u državi sa ovakvim zakonom. To stvorenje (odbijam da ga nazovem čovjekom) koje joj je to uradilo, je zaslužilo doživotnu robiju.

Tijana, anđele, počivaj u miru, uvijek ćeš živjeti u našim srcima.

***

Predrag, 26. decembar 2014.

Saučešće porodici. 5 meseci je prošlo, a ja i dalje žalim i plačem za tobom. Podrška iz Loznice! Počivaj u miru, anđele mali.

***

Ana Popović Ćos, 26. decembar 2014.

Ponekada mi se čini da u svakoj devojčici vidim Tijanu, pa i u svojim ćerkama. Strah koji osećam se pojavio od kad se sve izdešavalo sa Tijanom. Pitam se dokle ovako? Dokle će roditelji da stahuju za svoju decu? Da li će još biti sudbina kao što je Tijanina? Da li će se još mladih života ugasiti poput Tijaninog? Zar je Tijana morala tako da ode, na tako svirep način?! Tek je počela da živi. Da diše. Prerano je sklopila oči. Počivaj u miru, Tijana.

***

Nataša, 26. decembar 2014.

Gledajući tada Tijaninu sliku, prvo što sam uočila bile su oči. Prelepe, tužne oči, onakve kakve imaju ljudi koji mnogo vrede, a nažalost kratko žive. Zašto? Ne znam. Njen lik, lepota odaju dobrotu i umiljatost, da je poživela bila bi vrhunska u svemu što bi radila. Vidi se to na licu. U očima. Ali, uvek to prokleto ali. Tugu koju sada osećam, proždire me i cepa, suze mi se kotrljaju niz obraze i tako velika, ogromna tuga cepa dušu. Zlato malo, nadam se da ti je tamo negde lepše, da se raduješ i trčiš zelenim, cvetnim poljima, da sviraš i pevaš čekajući svoje voljene. O Bože, tako je teško. A nisam te ni poznavala.

***

Dušan Radivojević, 26. decembar 2014.

Kao što sam i obećao, borićemo se do kraja.

#Podrži

***

Gordana, 26. decembar 2014.

Baš tako, kako vreme prolazi kao da je bolnije i teže; boli pogled na sliku ovog malog nevinog anđela, suza krene kad se posluša njeno pjevanje, kada se negdje pojavi slika njezinih roditelja i sestre, a najviše boli ova sporost i „ravnodušnost“onih koji su trebali odavno da reaguju i zaštite svu našu djecu. Ne znam da li samo ja ili ima i drugih, ali često pomislim kako smo mi odrasli krivi za sve što se desava našoj djeci, mi smo dopustili da nam se kojekakvi pedofili, bolesnici i silovatelji slobodno šetaju po zemlji, mi smo dopustili da prolaze nekažnjeno, da u svakoj žrtvi tražimo njenu krivicu, jer je „sama to tražila“ i „a dobro je samo da je daleko od mene i da se nije desilo mom djetetu“. Zar je Tijana morala da bude „okidač“ da bi se neke stvari promjenile, da bi odrasli počeli da razmišljaju drugačije i da se mora ovakim sajtovima, potpisivanjem peticija, slikanjem, stvaranjem fb grupa koje ne dozvoljavaju da se ovaj mali anđeo i njegova tragična sudbina zaboravi, počnemo brinuti o stvarima koja su pogubna za našu djecu, da moramo na ovakve načine da ih štitimo i ovakim putem da tražimo pravdu i sigurnost za našu djecu?

***

Marija, 26. decembar 2014.

Iskreno saučešće porodici. Znam da ne postoje reči utehe. Mladenovac je plakao

Tijana, počivaj u miru.

***

Ivan, 26. decembar 2014.

Ne znam kako ostali, ali kada sam pročitao sve tekstove sa portala čini mi se da mi je još teže nego pre 5 meseci i stalno se pitam. Da je to dete imalo samo malo sreće, da je krenula kući 10 minuta ranije,da joj drug nije dao tu duksericu, da je ostala dan duže ili kraće na moru. I tako dalje, ali eto sad je gotovo, rado bih se menjao sa njom kao i mnogi ljudi, opasnost preti deci i od registrovanih pedofila i psihopata, ali još više od neregistrovanih i skrivenih kakav je Đurić. Podrška porodici i šta više reći

***

Aca, 26. decembar 2014.

Da je bilo zakona u ovoj državi ne bih došlo do ovoga. Anđele lepi, počivaju u miru, sada te Bog čuva.

***

Boban, 26. decembar 2014.

Dobar dan. Svih onih dana dok je trajala potraga za Tijanom, moram priznati, ja sam takođe iščekivao svakojaki ishod, samo ne ovakav. Drago mi je posle svega što ste izdešavalo da ste pokrenuli ovakav sajt, ali bih vam zamerio i zamolio samo jedno. Lepše bi bilo da sve tekstove i uopšte celi sajt bude ispisan ćirilicom, jer je ipak to naše srpsko pismo, a uostalom, verujem da ga je i naša draga Tijana vrlo rado koristila i čuvala. Unapred vam hvala i nastaviću da pratim sajt.

***

Ljubica Popović, 26. decembar 2014.

Sada na Vestionline saznadoh da je potral počeo sa radom. Prošlo je 5 mjeseci i evo opet plačem kao i ovog ljeta kada je u javnosti bila potraga za Tijanom. Toliko sam se molila Bogu da je živa i da se vrati roditeljima i sestri. Ali zla sudbina je drugačije htjela. Na moju žalost nemam svoju djecu, ali imam 2 bratanice i draga su mi sva djeca i posebno me boli kad se bilo čijem djetetu nanese bol, a da ne pričam kada neki monstrum uradi ovako nešto?! Zato sam na net potpisala i peticiju da se vrati smrtna kazna i uvede Tijanin zakon. Da li se i ovim putem mogu izraziti riječi utjehe njenim roditeljima i uputiti poruka da budu jaki i istrajni u ime njihove Tijane? Tijana, drago dijete, počivaj u miru među anđele i svojom nevinom ljepotom krasi nebeske visine!

PS: Hvala organizatorima ovog portala i da Tijana zauvjek ostane među nama!

***

Slobodan, 26. decembar 2014.

Takvim ubicama i psihopatama sleduje kastracija i ludnica. Kad je poželjno kastrirati pse i mačke koje ne čine nikakvo zlo, zašto ne bi i takve. Samo što u ovom slučaju životinje su pametnije i osećajnije od ovakvih. Izvinjavam se životinjama. Ne možete ovog monstruma sažaljevati, jer on to ne zaslužuje. Robija nije ništa. Izvinjavam se na grubosti, ali ovi monstrumi to zaslužuju.

 

Instagram

foundation_tijana_juric
foundation_tijana_juric
foundation_tijana_juric
foundation_tijana_juric
foundation_tijana_juric
foundation_tijana_juric
Follow us

Fan stranica

Bilten

Sva polja obeležena sa * su obavezna

Putem email adrese šaljemo mesečni newsletter, korisne informacije i najave aktivnosti fondacije

Poštujemo vašu privatnost i vaše email adrese neće biti korišćene u druge svrhe.